Najviše otpornih na virus korona u Srbiji je među mlađima od 19 godina! Iako su oni retko evidentirani kao zaraženi i oboleli, pokazalo se da gotovo svaki treći (31,8 odsto) u ovoj uzrasnoj grupi ima IgG antitela, odnosno prirodno stečen imunitet tako što su bili zaraženi koronom.
Kad se posmatra ukupna populacija od SARS-CoV-2, zvanično su najzaštićeniji stanovnici Kragujevca, Užica, Čačka, Valjeva, Šapca... Činjenica da gotovo svaki peti (23,1 odsto) u ovim krajevima ima antitela koja ga štite od virusa kovid 19, na posredan način pokazuje da je u drugom talasu epidemije korona zvanično najjače "udarala" u Šumadiji i Zapadnoj Srbiji.
To su pokazali rezultati druge Nacionalne studije seroprevalencije SARS-CoV-2, koja je započeta 26. juna. Zvanično, nalazi ove studije koju je sproveo Institut za epidemiologiju Medicinskog fakulteta u Beogradu sa Institutom za primenu nuklearne energije (INEP), tek će biti objavljeni.
Profesor Tatjana Pekmezović, upravnik Instituta za epidemiologiju, potvrdila je samo da je studija završena, i da će vrlo brzo rezultati biti publikovani.
Na osnovu izveštaja studijskog tima Instituta za epidemiologiju, na kovid 19 pre ovog, dosad najjačeg, trećeg talasa epidemije, imunitet na virus korona steklo je 20,7 odsto stanovništva. To je utvrđeno na reprezentativnom uzorku od 1.200 domaćinstava, odnosno ukupno 2.500 ispitanika.
Gde žive najotporniji u Srbiji
Posle Šumadije i Zapadne Srbije (23,1 odsto), po imunitetu prednjače južna i istočna Srbija sa 21,8 odsto otpornih, i Vojvodina sa 18,8 odsto, dok je Beograd, iako je jedno od najvećih žarišta od početka epidemije, naročito u ovom trećem talasu, tek na četvrtom mestu sa 16,9 odsto onih koji su razvili prirodni imunitet.
Drugom studijom pokazano je da je stečeni imunitet na virus korona gotovo jednak kod muškaraca (20,6 odsto) i kod žena (20,8 odsto), za razliku od prve studije seroprevalencija SARS-CoV-2, gde je zaštićenih bilo više u muškoj populaciji (8,1 odsto), nego u ženskoj (5 odsto).
U prvoj studiji rađenoj tokom prvog talasa epidemije ustanovljeno je da imunitet ima 6,4 odsto stanovništva, ali istraživači su naveli da rezultati iz prve i druge studije ne mogu da se sabiraju. Kao razlog naveli su činjenicu da se ne zna koliko imunitet posle infekcije traje.
Otprilike četvrtina Srba preležala koronu
Ipak, ako se pridodaju saznanja do kojih su došli istraživači INEP - da većina obolelih u prvom talasu još ima IgG antitela, možda bi i moglo da se zaključi da je približno četvrtina stanovnika Srbije, pre trećeg talasa epidemije, stekla imunitet na koronu. To je još daleko od kolektivnog bedema, jer da bi se zaustavilo širenje virusa trebalo bi da bar 60-70 odsto stanovništva prirodnim putem ili vakcinacijom razvije otpornost na koronu. Ali pokazuje da smo svakako bliži tom cilju nego što se može zaključiti na osnovu zvanično evidentiranih 121.120 na osnovu PCR testova od pojave prvog slučaja kovida u Srbiji.
Istraživačima nije bilo lako da sprovedu studiju seroprevalencije jer je odziv stanovništva bio mali. Na to su posredno i sami ukazali u izveštaju navodeći da je kontaktirano sa 7.057 domaćinstava, a da je stopa odziva sa 1.200 porodica koje su prihvatile, tek 17 odsto. Na osnovu rezultata dve urađene studije naučni odbor predložio je da se ovakva ispitivanja u opštoj populaciji periodično nastave. Istraživači su takođe ukazali na značaj povremenog retestiranja ispitanika uključenih u studije.
MONDO vas poziva da poštujete preporučene mere – držite distancu, nosite masku i izbegavajte okupljanja, to je jedini način da se spreči širenje epidemije.
Budite bolje informisani od drugih, PREUZMITE MONDO MOBILNU APLIKACIJU.
(MONDO/Večernje novosti)