Vest o smrti jednog od najboljih fudbalera svih vremena, Argentinca Dijega Armanda Maradone potresla je svet. Samo nekoliko dana nakon što su argentinski doktori saopštili da se bivši sportista oporavlja od teške operacije, objavljeno je da je preminuo od posledica srčanog udara.
Maradona, kontroverzna ličnost, veliki prijatelj Srbije i verovatno najtalentovaniji fudbaler svih vremena, živeo je po svojim pravilima. Nije tajna da je bio zavisnik od kokaina i drugih narkotika.
"Bio sam narkoman, ja sam narkoman, i uvek ću biti narkoman svima", rekao je svojevremeno 1996. godine Maradona aludirajući na to da se konzumentima opojnih droga nikada ne oprašta od strane javnosti.
I pre smrti je pričao o tom poroku zbog kojeg je njegova karijera propala. Nakon što je 1991. godine bio pozitivan na kokain, dobio je 15 meseci suspenzije, a sve je krenulo nakon Svetskog prvenstva 1990. u Italiji, kada je posle penala sa Argentincima izbacio Italiju baš u Napulju u polufinalu Mundijala.
Jedna od poslednjih vesti o njemu jeste da je trebalo, po izlasku iz bolnice u kojoj se našao zbog moždanog udara (u kojoj je i umro), da se prijavi na kliniku za odvikavanje od alkohola.
Da su droge kobne po zdravlje svi znaju, ali ovo je jedna od tema o kojima se nedovoljno priča.
Kokain je jedna od najpopularnijih i najčešće upotrebljivanih takozvanih rekreativnih droga, ali takođe i jedna od najopasnijih. Smatra se drogom bogatih i slavnih, jer je nekada važila za izuzetno skup narkotik koji je bio dostupan samo imućnima.
Kokain je jedna od najstarijih poznatih supstanci koja deluje na centralni nervni sistem (CNS) i vrlo brzo izaziva zavisnost. Čisti kokain je prvi put dobijen iz lišća "erythoroxylon coca" žbuna koji raste u zemljama Južne Amerike, tačnije u Peruu i Boliviji.
Kokain se može koristiti na različite načine- oralno, intravenski, ušmrkivanjem i pušenjem. Svaki od ovih načina dovodi do apsorpcije toksičnih količina narkotika što može dovesti do akutnih kardiovaskularnih ili cerebrovaskularnih teškoća sa velikim rizikom od fatalnih posledica, odnosno od pojave smrti.
Šta droga radi našem telu?
Uticaj droge na mozak nije uvek isti, a zavisi od vrste psihaktivne supstance i dužine konzumiranja. Istraživanja su pokazala da se zavisnost od heroina najbrže stvara. Prema mišljenju stručnjaka dovoljno je "samo"“ 10 puta uneti ovu supstancu u organizam da bi se razvio problem.
Za razliku od nje, zavisnost od kokaina ostavlja najteže posledice. Tim istraživača sa Univerziteta u Kaliforniji i Univerziteta San Francisko utvrdio je da se delovi mozga koji su zaduženi za memoriju pod uticajem kokaina menjaju.
Kako će droga uticati na mozak zavisi i od genetske predispozicije, psihičkog i fizičkog stanja, pa i od godina starosti. Važan faktor je i način unošenja - pušenje, udisanje ili gutanje sporije razvija efekat. A najbrže dejstvo, samim tim i najjopasnije, ima intravensko ubrizgavanje.
Osobe koje su zavisnici, a u porodici imaju osobe koje boluju od šizofrenije ili nekog drugog vida psihoze, u većem su riziku da će i sami razviti ovakvo oboljenje. Kokain je, ujedno, okidač za nastanak psihičkih poremećaja.
Kokain utiče na pojačano lučenje hormona stresa što dovodi do povečanja krvnog pritiska, a ozbiljno oštećuje i srce i kardiovaskularni sistem.Čak i ukoliko se dogodi da osoba ne razvije psihozu ili paranoju, velika je šansa da će razviti anksioznost, panični poremećaj, ili probleme sa agresijom ili nasiljem.
Strada mozak
Kokain ometa proizvodnju dopamina, hormona sreće, a česta posledica je depresija koja može biti trajna i da doživotno ugrozi mentalno zdravlje.
Još jedna posledica konzumacije kokaina su i slušne halucinacije, što rezultira osećajem nemira, paranojom, napadima panike...
Strada srce
Jedna od najozbiljnijih posledica konzumacije kokaina jeste uticaj koji ima na kardiovaskularni sistem. To može da vodi oštećenju bilo kog organa, pa i mozga. Promene u mozgu mogu da budu brojne. Ukoliko su vene ili arterije oštećenje, može doći do hroničnih glavobolja jer je protok krvi u mozgu ograničen. To oštećenje veoma lako može da stvori krvne ugruške koji vode ka moždanom udaru.
Takođe dolazi i starenja mozga što rezultira problemima sa memorijom ili kongnitivnim funkcijama, ali i demencijom. Ipak, zavisnici od kokaina mnogo ranije gube masu mozga i onbrže stari, zbog čega mnogi mladi koji konzumiraju ovu drogu oboljevaju od bolesti kao što je demencija.
Budite bolje informisani od drugih, PREUZMITE MONDO MOBILNU APLIKACIJU.