Dr Marija Gnjatović objasnila je kako se kod kog pacijenta razvijaju antitela.
"O koroni smo naučili mnogo toga, ali nažalost mnoga pitanja ostaju bez odgovora", kaže za RTS dr Marija Gnjatović sa Instituta za primenu nuklearne energije i dodaje da je poznato da može da se prenese kapljičnim putem, sa površine koja je kontaminirana i da je veoma važno da se nose maske.
Najveća opasnost i problem u širenju virusa jeste period inkubacije.
"Osoba je infektivna nekoliko dana pre pojave prvih simptoma i u tome leži najveća opasnost i traje do dve nedelje od prvih signala", ističe.
Kapljični put je ključni način prenosa, napominje, iako virus može da se završi na nekoj površini i po nekoliko dana. Do sada je uočeno preko 12.000 mutacija korona virusa, ali to su uglavnom neutralne mutacije koje ne utiču na to da virus bude zarazniji, niti da razvije težu kliničku sliku.
Obimna epidemiološka studija za Srbiju koju je sproveo Institut za primenu nuklearne energije i koji je obradio preko 30.000 uzoraka, pokazao je da antitela nakon preležane infekcije opstaju mesecima kod većine pacijenata, ali ima i onih koji odgovore kratkoročnim imunitetom i koji antitela stvaraju samo dok je infekcija prisutna. Za dugoročnost imuniteta bitna je i količina, i svi pacijenti koje prate još iz marta i dalje imaju dobre vrednosti ove odbrane, a tu se radilo o osobama sa težom kliničkom slikom. Kod asimptomatskih je situacija nešto drugačija, kod njih su nešto niže vrednosti ovih antitela.
Šta se dešava ukoliko nestanu antitela, da li to znači da osoba nije više zaštićena?
"To ne znali da nije zaštićena, čak ni sa antitelima nismo sigurni da je neko potpuno bezbedan od infekcije. Ukoliko ih nema u cirkulaciji, to ne znači da je osoba potpuno nezaštićena, postoje drugi imuniloški parametri i čitav mehanizam koji prvi kontakt sa virusom pamti i jako lepo i brzo reaguje na svaku narednu izloženost", kaže dr Gnjatović i dodaje da koliko dugo će trajati neki talas, u najvećoj meri zavaiti od našeg ponašanja. Zdravstveni sistemi su preipterećeni i svi treb ada povedemo računa.
Ko bi trebalo da primi vakcinu protiv kovida i da li se savetuje osobama koja imaju antitela?
"Vakcinacija neće rešiti sve naše probleme", kaže dr Gnjatović: "Ljudi koji imaju dobar serološki odgovor na virus svakako ne bi trebalo da budu na prvoj liniji davanja vakcine, to bi trebalo da budu oni koji su konstantno izloženi kao lekari, stariji od 65, profesori u školama... Potrebno je da prođe dugo vremena da vakcina sve svoje efekte pokaže. Borba mora da traje na svim frontovima", kaže doktorka.
MONDO vas poziva da poštujete preporučene mere – držite distancu, nosite masku i izbegavajte okupljanja, to je jedini način da se spreči širenje epidemije.
Budite bolje informisani od drugih, PREUZMITE MONDO MOBILNU APLIKACIJU.