Šta se dešava u telu kada srce prestane da kuva i više ne dišemo? Evo šta kažu osobe koje su doživele kliničku smrt.
Definicija kliničke smrti je reverzibilni prestanak respiracije, cirkulacije i moždane aktivnosti. Prostijim jezikom rečeno, prestali smo da dišemo, krv je prestala da cirkuliše našim telom, a mozak je prestao da "radi".
Medicinski gledano postoji više vrsta smrti kliničke smrti: kada zakaže kardiovaskularni sistem, kada se puls i disanje zaustave i organi se više ne snabdevaju kiseonikom i hranljivim materijama.
Ono što je dobro, kod ove smrti je još moguća reanimacija, veštačkim disanjem ili masažom srca i ona je često uspešna. Oni koji su se nakon srčanog udara "vratili u život" često tvrde da su bili svesni svega što se oko njih događalo.
Prema studiji iz 2018. sa Univerziteta "Stony Brook School of Medicine" u Njujorku, mozak radi i nakon smrti, odnosno mozak zna da ste mrtvi.
Nakon što srce prestane da kuca, mozak još uvek radi, odnosno još uvek postoji moždana aktivnost, a pacijenti koli su doživeli kliničku smrt kažu da su još neko vreme bili svesni svega što se oko njih dešava, pa su čak čuli i lekare kako proglašavaju vreme njihove smrti...
Kada se osobi sa zastojem srca daju veštačko disanje i masaža ovog vitalnog organa, mozak tada dobija 50 odsto potrebnog kiseonika, što održava neke njegove funkcije.
“Ako uspete ponovno da pokrenete srce, postepeno će se vraćati i moždana funkcija. Što duže pružate veštačko disanje i masažu srca osobi koja umire, duže će se održavati i ta delimična moždana aktivnost, ali sporije”, objasnio je dr Sem Parnija, jedan od autora ove studije.
Kod osoba koji su bukvalno "vraćeni u život", primećene su i brojne pozitivne promene. Uočeno je da su postali bolji prema ljudima z svoje okoline, predusretljiviji, spremniji da pomognu i generalno manje sebični.
Budite bolje informisani od drugih, PREUZMITE MONDO MOBILNU APLIKACIJU.