Trombovi su jedna od najčešćih posledica korone, čak i kod pacijenata koji su je preležali pre više nedelja ili meseci.
Kako nastaju trombovi i da li su toliko opasni, kao i kakav je efekat korone na srce, na Prvoj je objasnio kardiohirurg prof. dr Ivan Stojanović.
"Tromb prevashodno napada pluća, odnosno cirkulaciju, značajan broj ljudi umire od tromboze, ali one nisu primarni uzrok neželjenog, smrtnog ishoda kod ovih bolesnika", rekao je on.
Često slušamo da korona "napada" srce, da li je to tačno i kako se utvrđuje?
"Korona zahvata ceo organizam, pa i srčani mišić. Komplikacije su brojne, loš protok krvi, dodatne infekcije... U tom smislu, korona kao sklop simptoma najviše napada srce, ali ne kao direktna infekcija srca. Kao kada biste imali pacijenta u lošem opštem stanju, pa mu između ostalog strada i srce. Direktan napad na srce zabeležen je u oko pet odsto selektovanih bolesnika. Ako bismo uključili i asimptomatske bolesnike, dobili bismo izuzetno mali broj. Jako retko ga direktno napada, a jedini način da se to potvrdi je ili biopsija, ili obdukcija", rekao je on.
Postoji li način da se spreči tromboza?
"Kada govorimo o prevenciji, propisuju je lekari i u ovoj situaciji je bitno znati šta uraditi. Ne treba ulaziti u priče rađenja D dimera ili neke samoinicijativne terapije, to prepisuje i vodi lekar. Tromboza nastaje jednostavnim mehanizmom, ako je pojačano mirovanje, ako nešto ubrzava zgrušavanje krvi, i ako ima oštećenja krvnog suda", rekao je on.
Brani se bolesnicima trening, ali je šetnja dovoljna da budete zaštićeni od ovakve komplikacije. Mirovanje je jedno, a umerena fizička aktivnost drugo.
"Možete da hodate, nemojte se forsirati, ali idite u prodavnicu, prošetajte. Kada osetite da je teško, stanite", rekao je on.
Uzimanje aspirina "na svoju ruku" ne preporučuje, mada podvlači da postoji jedna situacija kada bi to trebalo uraditi, kada postoji jasna indikacija da nešto nije u redu.
"On se kupuje bez recepta, ali je i dalje lek, nije suplement. Ima blagotvorno dejstvo, i prve dve stvari koje bi trebalo uraditi ako mislite da imate infarkt, su da pozovete Hitnu i popijete aspirin. Dakle, on sprečava lepljenje trombocita i nastanak ugrušaka", rekao je on.
"Ali u koroni, on ima svoje mesto, i te studije o tačnom dejstvu nisu precizne i nisu dovršene. Mi ga još uvek ne preporučujemo", rekao je on.
Profesor doktor Stojanović je apelovao da se "ne širi panika" kada su u pitanju ovakvi podaci.
"Situacija je teška, ljudi umiru, razboljevaju se, teret pandemije je na lekarima, svi imamo odgovornost da racionalno i razumno objasnimo šta se dešava u izvesnim situacijama. Neko, recimo, umre od tromboze a neko od srca, pa eto naslova - korona napada srce, bubrege... Dešava se, ali stručna javnost zna da to koliko korona napada te organe nije toliko rasprostranjeno da bi se dizala panika. Potrebno je objasniti da postoji efekat na srce, postoji tromboza i razjasniti u kojim količinama. Još važnije, izvući pouku", rekao je on.
MONDO vas poziva da poštujete preporučene mere – držite distancu, nosite masku i izbegavajte okupljanja, to je jedini način da se spreči širenje epidemije.
Budite bolje informisani od drugih, PREUZMITE MONDO MOBILNU APLIKACIJU.