Direktorka Instituta za molekularnu genetiku i genetičko inženjerstvo dala odgovore na ova pitanja!
Direktorka Instituta za molekularnu genetiku i genetičko inženjerstvo, dr Jelena Begović, kaže za RTS da su pi-si-ar testovi na koronu najosetljiviji i najvalidniji, kao i da je nivo preciznosti iznad 98 odsto. Ipak, dešavaju se greške, kao i to da se rezultati dva testa ne poklapaju. Begovićeva objašnjava kako je to moguće, ali i od čega zavisi koliko ćemo antitela imati.
Jelena Begović je rekla da ne rade sve laboratorije u kojima se vrši pi-si-ar testiranje sa istim proizvođačima, odnosno sa istim hemikalijama.
Kada je reč o reakcijama na vakcinu koje neko ima, a neko ne, Begovićeva kaže da je to pitanje individualne genetike, odnosno imunološkog sistema pojedinca.
"Kada bi sutra omogućili da kompletna nacija jede jagode, imali bismo jedan procenat ljudi koji bi imali alergijsku reakciju na to. Isto tako je i sa vakcinama, neki ljudi burnije reaguju, neki manje burno, a neki uopšte ne reaguju. To ne znači da se vama ne sintetišu antitela, da vaš organizam ne reaguje kako treba, jednostavno nemate tu vrstu reakcije", navela je Begovićeva.
Istakla je da je na početku epidemije bilo mnogo različitih proizvođača od kojih su se nabavljale hemikalije, a da su se vremenom laboratorije specijalizovale svaka za svoju metodologiju koja je specifična.
"Sada već dugo vremena te laboratorije koriste od istog proizvođača hemikalije. Naravno, one međusobno nisu u slučaju svih laboratorija iste, ali to su sve validirani testovi i sa određenim stepenom preciznosti koja je deklarisana na svakom proizvodu", dodala je Begovićeva.
Na pitanje zašto se u pojedinim ustanovama pi-si-ar test radi iz nosa i grla, a u nekima samo iz grla, kaže da se na globalnom nivou još rade studije da li je validnije iz nosa ili iz grla i dodaje da je verovatno najbolje oba.
"Jeste najbolje da se rade oba uzorka, jer se onda povećava verovatnoća da se uhvati virus ako je u nekoj manjoj količini. Ukoliko je on u velikoj količini prisutan, on će se bez problema registrovati i u jednom i u drugom uzorku", objašnjava Begovićeva.
Može li PCR da "pogreši"?
Odgovarajući na pitanje postoji li mogućnost greške kada je reč o pi-si-ar testovima i da li je važno u kom momentu se testiramo, kaže da jeste važno, jer je važna količina virusa koja se nalazi u uzorku.
"Svaki od tih testova ima neki svoj limit detekcije, da li možete da uhvatite dve čestice, deset ili sto čestica virusa. Pi-si-ar je još uvek zlatni standard, najosetljiviji je i najvalidniji i to je sad dovedeno na nivo preciznosti iznad 98 odsto", rekla je Begovićeva.
Ukazala je da se nekada dese greške i to prilikom uzimanja samog uzorka ili toku njegovog transporta koji mora da bude na hladnom lancu i ne sme duže od 16 sati da prođe od momenta uzimanja brisa, držanja na hladnom do momenta kada uđe u proces testiranja.
"Ako se iz toga iskoči, može da dođe do neke greške", navodi Begovićeva.
Govoreći o tome kako se objašnjava da je jedan pacijent sa obostranom upalom pluća a od prvog testa je negativan, ističe da može da se dogodi da nije dobro uzet uzorak.
"Može da se desi u nekom slučaju da količina virusa u grlu ili nosu više nije toliko velika da može da se detektuje, ali to je jako retko", dodala je ona.
Šta kada se rezultati dva testa ne poklapaju
Bilo je i slučajeva da se rezultati testova pacijenta ne poklapaju u dve laboratorije, a na pitanje šta raditi u tom slučaju i kome verovati, Begovićeva kaže da je to dobro pitanje, ali da je u tom slučaju potrebno još jedno testiranje kako bi osoba bila sigurna.
"Tu postoji vremenska distanca između dva testa, može da se desi da taj nivo virusa u samom uzorku je već toliko opao da više ne može da se detektuje. Može da se desi da je čovek uzeo uzorak pri kraju tog nekog najinfektivnijeg dela gde je pozitivan i onda je dobio posle pet dana negativan, i tu je već njegov imunološki sistem uradio toliko da čestica virusa više nema", objasnila je Begovićeva.
Na pitanje šta znači granično pozitivan, navodi da se takav rezultat po pravilu vraća ili za ponovno uzorkovanje ili se radi o izuzetno maloj količini virusa koja je na granici neke detekcije.
Kada je reč o antitelima i tome kako neko ko je imao težu kliničku sliku na kraju nema antitela, a neko ko je imao samo lakši oblik ima antitela, Begovićeva kaže da je imunološki sistem izuzetno kompleksan.
"Ono što mi merimo široko i što nam je dostupno i u privatnim i državnim laboratorijama su antitela IGG i IGM i to jeste pouzdano, ali nisu samo IGG antitela deo vašeg imunološkog sistema, ima tu mnogo ćelija koje takođe vas štite, ali su jednostavno testiranja i utvrđivanje prisustva tih ćelija izuzetno skupi i to se radi samo za istraživanja, nije dostupno široj populaciji", naglasila je Begovićeva.
Iako niste razvili IGG antitela, to ne znači da nemate zaštitu, kaže Begovićeva i dodaje da niko ne može da garantuje ni da je imate.
Kad se zarazi cela porodica, osim jednog člana
Česti su bili sučajevi da su skoro čitave porodice zaražene, a jedan član nije. Begovićeva ističe da je sigurna da će se utvrditi da je to individualna genetika.
"Jednostavno, priroda je omogućila svojim mehanizmima da će u svakoj situaciji jedan deo populacije preživeti, šta god se dešavalo od tih nekih bioloških agenasa u okruženju. Verovatno postoje ljudi koji se zaraze i takvom brzinom odreaguju ili takav broj receptora imaju da nisu podložni, ali to ne znači da možda nisu prenosioci neko vreme", rekla je ona.
Ukazala je da nema još studija koje su to do kraja definisale i da se radi na tome.
"Sa svakom bolešću imate u populaciji jedan deo onih koji će na tu bolest jednostavno biti otporniji ili se neće razboleti", zaključila je Begovićeva.
Budite bolje informisani od drugih, PREUZMITE MONDO MOBILNU APLIKACIJU.
MONDO vas poziva da poštujete preporučene mere – držite distancu, nosite masku i izbegavajte okupljanja, to je jedini način da se spreči širenje epidemije.
(MONDO/RTS)