Nakon prve ili druge doze vakcine kod pojedinih pacijeneta došlo je do reakcija kao što su temperatura, glavobolja i malaksalost.
Kod jednog broja ljudi ispostavilo se da su u pitanju neželjeni efekti nakon vakcinacije, dok se kod drugih ispostavilo da su to simptomi kovida kojim su se zarazili u periodu nakon prve ili druge vakcine.
Koliko su česti kontraefekti vakcine protiv kovida, kako da se razlikuju od simptoma kovida i koliko je česta zaraza nakon vakcinacije, za MONDO su odgovorili zdravstveni stručnjaci.
Zvanično su do sada zabeležene 362 neželjene reakcije na vakcine protiv kovida, potvrđuju iz Agencije za lekove i medicinska sredstva Srbije. Najviše ih je na vakcinu "Fajzer" 145, zatim "Sinofarm" 130, "Sputnjik" 86 i jedna neželjena reakcija za koju se ne zna od koje vakcine je nastala, kažu iz ove institucije.
Češće ih imaju žene, prolaze nakon tri dana i reč je o povišenoj temperaturi, bolu u mišićima, zglobovima, glavobolji, mučninama.
"Dva, tri dana oko 10 odsto ljudi može da ima blagu temperaturu do 38, malaksalost, gubitak apetita, crvenilo, otok. To su lokalne reakcije koje nisu opasne i nastaju posle svih vakcina. Ako traje duže do par dana i ako su tegobe jače od navedenih, onda se treba javiti lekaru da se vidi o čemu se radi, da li je došlo do koincidencije sa nekom bolešču", kaže za MONDO epidemiolog Radmilo Petrović.
Kod određenog broja pacijenata ispostavilo se da nije reč o kontraefektima, već o zarazi kovidom.
Prema rečima epidemiologa Radmila Petrovića, on smatra da se radi o tome da su te osobe bile u periodu inkubacije pre nego što su primile vakcinu i da su se zarazile pre primanja cepiva.
"Treba znati i da se nakon prve doze antitela stvaraju 10 do 15 dana nakon vakcinacije. Prva doza služi samo da upozna organizam sa antigenom i pripremi ga da osnuje proizvodnju antitela, ali ne štiti dovoljno. Druga doza je ključna i nakon nje se stavraju anitetela, nakon određenog vremena. Dok se to ne postigne, zaraza kovidom je moguća", kaže Petrović.
Prema njegovim rečima, vakcina protiv kovida nikako ne može sama po sebi da uzrokuje zarazu pre svega kada se radi o "mrtvoj vakcini".
"Kineska vakcina je mrtva vakcina koje se koristi decenijama. U njoj nema živih čestica virusa. Sputnjik je živa vakcina, Fajzer je nešto treće, nije ni mrtva ni živa vakcina, već je proizvedena novom tehnologijom. Mana je što se mora čuvati na -80 što nije praktično i što je pakovana u pet doza koje moraju da se iskoriste odmah. Sputnjik se čuva na -20 i to je nešto povoljnije, dok je kineska praktična jer nije potrebno zamrzavanje i svaka vakcina je jedna bočica", objašnjava Petrović.
Budite bolje informisani od drugih, PREUZMITE MONDO MOBILNU APLIKACIJU.