Mina Smiljanić i Tijana Radonjić su prve žene u Srbiji koje su javno priznale da su se tokom porođaja susrele sa nasilnim tretmanom lekara.
Nakon njihovih traumatičnih ispovesti mnoge žene su se ohrabrile da ispričaju da su u devetom mesecu trudnoće pretrpele pravi pakao u porodilištima.
Otkucaji bebinog srca postaju ritam života buduće majke posle prvog ultrazvuka. Stres zbog porođaja postaje veći ukoliko ginekolog, babice ili anesteziolog zanemaruju ili vređaju trudnicu.
"Lekar koji me je porađao je vikao na mene, govorio mi je da ne umem lepo da dišem i da ne umem da guram. Dok sam imala kontrakcije babica me je par puta udarila po butinama da se ubrzam i da ne mogu da me porađaju ceo dan jer im se završava smena. Nikada nisam to prijavila jer kada donosite život na svet, mislite samo na to da beba bude živa i zdrava, a kad uslede prvi majčinski dani, novi stresovi potisnu tu traumu", kaže jedna od žrtava.
Prevelik rez međice kod prvorotki, nasilno bušenje vodenjaka, uvrede na račun kilaže i izgleda, pritiskanje stomaka i ponižavanje od strane osoblja su najčešći uzroci trauma koji ostavljaju posledice na buduću majku, pokazuju ustraživanja.
"U Srbiji 10 odsto žena odlučuje da više nikada ne postanu mame, samo zbog iskustva koja su imale u porodilištima - dakle to nisu mame koje su dobile otkaze ili nisu imale novac. Pored verbalnog nasilja, žene su izložene i nekim metodama za srednji vek. To je guranje stomaka, to je izvlačenje bebe vakumom. To su sve neke prakse koje se trenutno nigde ne sprovode sem ovde i čitav proces porođaja nije onakav kakav bi trebalo da bude", kaže Jovana Ružić direktorka "Centra za mame".
Istraživanja pokazuju da se retko koja žrtva ovakvog vida nasilja opredeli za tužbu. Iz porođaja je gotovo u potpunosti isključen otac, a i kada prisustvuje porođaju, on je prisutan više kao osiguranje da neće biti verbalnog maltretiranja porodilje, a ne kao podrška i pomoć pri ovom važnom trenutku.
(MONDO/Kurir)