Izlečenje od korone ne znači da je sve gotovo jer se sve češće razvijaju postkovid komplikacije!
Postkovid komplikacije sve se češće javljaju, a o tome je u Beogradskoj hronici govorio dr Bogdan Crnokrak iz KBC "Bežanijska kosa", gde je otvoreno odeljenje za postkovid praćenje.
"Nemaju svi pacijenti potrebu da se nakon preležane korone jave lekaru, to se pre svega odnosi na one koji su imali lakšu formu bolesti, što ne znači da u budućnosti i takvi pacijenti neće biti predmet naše medicinske pažnje. S druge strane, pacijenti koji su hospitalno lečeni, koji su imali srednje teške i teške forme pneumonije, a otpuštaju se na dalje kućno lečenje, oni zahtevaju dodatnu pažnju".
Dr Crnokrak je rekao da se nakon izlečenja od kovida prati između 10 i 20 odsto pacijenata.
"Posebna kategorija su pacijenti koji ne zahtevaju striktno praćenje same pneumonije, već su razvili određene komplikacije i zbog tih pacijenata smo odlučili da stvorimo jedan novi deo bolnice za postkovid praćenje".
Na pitanje kakve komplikacije su najčešće u pitanju, dr Crnokrak kaže:
"Gotovo nema organskog sistema koji nije zahvaćen potencijalnim komplikacijama. To su najčešće pulmološke komplikacije, zatim kardiološke, gastrointestinalne, endokrinološke, hematološke, alergološke... Znači, gotovo svi organski sistemi su zahvaćeni".
Ukoliko neko posumnja da ima simptome koji su posledica kovid infekcije, kome i gde treba da se javi?
"Osoba treba da se javi u regionalnu kovid ambulantu, zatim će lekar u regionalnoj kovid ambulanti proceniti da li su tegobe koje pacijent ima posledice kovid infekcije, da li su posledice pogoršanja nekog njegovog prethodnog stanja ili je to nešto sasvim novo".
Stručnjaci već neko vreme upozoravaju na veliki broj tromboza koje su posledica korona virusa ili kako neki lekari plastično objašnjavaju – "korona pretvara krv u lepak".
"To u praksi znači povećana sklonost ka zgrušavanju krvi. Bilo koja infekcija nosi taj rizik i gotovo sve infekcije su povezane sa sklonošću ka trombozi. Ono što smo mi primetili u kovid infekciji jeste da su ti pacijenti mnogo više povezani sa takvom vrstom komplikacija, i to ne onih tipičnih nego radikalnijih, u arterijama. To su izuzetno retke tromboze, koje inače u praksi ne viđamo, a sada smo imali prilike da ih vidimo dosta. Ja u prethodnih 20 godina karijere nisam video toliko tromboza kao sada u ovih godinu dana".
Iako mnogi nakon preležane korone idu u privatne bolnice na kontrole D-dimera, krvne slike i slično, dr Crnokrak kaže da za tim nema potrebe, osim ukoliko to lekar naglasi.
"D-dimer u ovoj situaciji nije povezan sa onom vrstom tromboze koja može biti fatalna, tako da nema potrebe da ljudi to privatno kontrolišu. Treba da kontrolišu svoje kliničko stanje generalno, krvnu sliku, sposobnost disanja".
Dakle, ukoliko vam lekar nije rekao da i posle lečenja treba povremeno da prekontrolišete krvnu sliku ili neki drugi parametar, nema potrebe da to radite. A ako, pak, kontrolišete krvnu sliku, koliko dugo posle kovida to treba da radite?
"Koliko dugo posle kovida treba kontrolisati krvnu sliku treba da proceni lekar. Mi imamo pacijente koji su kao posledicu kovid pneumonije razvili leukopenije stravične, jako ozbiljne, to je niži nivo leukocita u krvi. Takvi pacijenti moraju jako dugo biti pod pažnjom hematologa".
(MONDO)
MONDO vas poziva da držite distancu, nosite masku i izbegavate okupljanja. Poštovanje mera i vakcinacija su jedini način da se spreči širenje epidemije.