Manje od 10 odsto Srba ima sve svoje zube - ove greške nas koštaju zdravlja!
Prodekan Klinike za preventivnu stomatologiju prof. dr Ivana Radović komentarisala je na Prvoj šoktantne podatke o stanju zuba kod Srba. Prema podacima, samo 8,5 odsto nas ima sve svoje zube, dok čak 12,4 odsto nema nijedan. Da li je to moguće i kako se izboriti sa ovim problemom?
"To su podaci zvaničnih istraživanja, to nam govori da je potrebno još mnogo rada na ovom problemu kako bismo napravili pomak. Zabrinjava me što se ništa nije promenilo od 2013, i postoje male promene koje nisu tako jasno uočljive i idu sporo", rekla je ona.
Kako najpravilnije održavati oralnu higijenu?
"Najosnovnije je pranje zuba mekom četkicom dva puta dnevno, odmah po ustajanju, uveče neposredno pre spavanja. Pasta s fluoridom je preporučljiva, on sprečava nastanak karijesa. Paste za izbeljivanje ne mogu da smetaju, ali neka sadrže fluoride, osim toga ne prave veliku razliku", rekla je ona.
"Verujem da bi trebalo svi da se vratimo na sam početak, na najmlađe, prava prevencija bolesti usta i zuba počinje zapravo u trudnoći. Tu je početak, tu mora sve da krene. Poenta je da malo majki zna da pravilnom brigom o svojim zubima pre i tokom trudnoće, doprinose zdravlju zuba svojih beba. Konkretno, bakterije koje izazivaju karijes ne borave u ustima novorođenčeta, njima treba čvrsta površina, one stižu sa zubićima, stižu od majke. One su normalni stanovnici usne duplje, ali je potrebno svesti njihov broj na minimum, ako ih majka nema mnogo, beba će biti u niskom riziku za oboljenje mlečnih zuba", rekla je prof dr. Radović.
Neinformisanost je veliki deo problema, rekla je ona.
"Majka tokom trudnoće odlazi mnogo puta kod ginekologa, a verovatno nijednom kod stomatologa, a tokom trudnoće je dobar period da dobije sve informacije da bi zaštitila dete. Ima svetlih primera po pitanju edukacije, ali bi trebalo da ih bude mnogo više. Ja svojim pacijentima kažem da su zdravi zubi najbolji poklon detetu u detinjstvu. Odgovornost za zdravlje zuba deteta je u potpunosti na roditeljima sve do polaska u školu", rekla je ona.
"Činjenica je da ne peremo zube kada ustanemo ujutru, sve kreće odatle, suština je da su svi ti procesi koji se dešavaju u usnoj duplji kompleksni. Karijes ne zavisi samo od oralne higijena, ona jeste osnovni preduslov za uklanjanje naslaga, ali tu učestvuju i drugi faktori, kvalitet ishrane, izbegavanje prostih šećera kao glavnih krivaca za karijes. Postoje i prirodni odbrambeni faktori, oni se odnose na osobine pljuvačke koja može dobro da štiti zube", rekla je ona.
"Higijena je apsolutni temelj svega, kao i ishrana", zaključila je prof. dr Radović.
Utiče li pandemija na higijenu zuba?
"U samom začetku su dežurale stomatološke službe za hitne slučajeve, to je trajalo u prvom periodu najstrožih mera, ali mi kao struka smo se brzo vratili u punu funkciju, naučeni smo da se adekvatno štitimo. Mi smo to sada podigli na viši nivo, jer jesmo prilično izloženi, mi ne možemo s pacijentom raditi na distanci, uvek smo vrlo blizu. Ljudi koji jesu išli redovno na kontrole, nekoliko meseci nisu išli. Kombinacija je straha od zubara, i slabijih finansija. Strah se prevazilazi, pravovremenim odlaskom kod stomatologa i dozvoljavanjem deci da se priviknu na uslove stomatološke ordinacije kao na jaslice ili vrtić", rekla je ona.
(MONDO)