Biljka koja je definitivno nepravedno zapostavljena i koju mnogi doživljavaju kao korov, ne znajući sve njene blagodeti, jeste kopriva.
"Kopriva je rasprostranjena u gotovo svim delovima sveta, a najčešće je nalazimo na zapuštenim i obraslim terenima", kaže nutricionistkinja Nataša Đukić i dodaje:
"Prepoznatljiva je po svojim zelenim srcolikim listovima prekrivenima sitnim dlačicama koje žare (otuda i naziv žara). Lekoviti su svi njeni delovi, lišće, cvet, stabljika, koren i seme".
Danas koprivu, nažalost, mlađi naraštaji doživljavaju kao korov i nastoje da je pošto poto iskorene iz bašte ili voćnjaka. Ali, stariji o njoj imaju drugačije mišljenje – potvrdiće da je ona u prošlosti bila izuzetno cenjena, te svakodnevno korišćena kao hrana, ali i lek.
Prvi tragovi upotrebe ove biljke potiču još iz prvog veka, kada je korišćena kao lek protiv prehlade i opšte slabosti, te kao snažno sredstvo za detoksikaciju organizma. Kroz istoriju, kopriva je korišćena kao izvrstan diuretik i laksativ i odlično sredstvo za lečenje otoka, neredovne menstruacije, krvarenja, upale pluća, astme, bolesti slezine, gangrenoznih rana i drugih obolenja.
Takođe, u Rusiji se kopriva tradicionalno koristi i za lečenje bolesti jetre i žuči. U engleskoj i nemačkoj fitoterapiji ona je cenjeno sredstvo za suzbijanje upala mokraćnih kanala i tegoba s prostatom. Zbog velike koncentracije gvožđa u mnogim kulturama se od davnina upotrebljava za lečenje anemije i nedostatka energije.
Kopriva sadrži vlakna koja su vrlo slična onima iz konoplje i lana, zbog čega vekovima zauzima posebno mesto u tekstilnoj industriji. U mnogim zemljama, domaćice su je koristile za čišćenje i pranje stakla, ogledala i posuđa tako što bi prljavu površinu izribale koprivom, isprale vodom i potom obrisale čistom krpom - navodi Nataša i dodaje:
U ovoj široko rasprostranjenoj zeljastoj biljci, kriju se mnogi dragoceni nutrijenti. Obiluje vitaminima C, A, K, B2. Sadrži belančevine, masti, flavonoide, tanin, hlorofil, karoten, lacitin, fitosterol, acetilholin, te patotensku, mravlju, sirćetnu i silicijumsku kiselinu. Koren koprive sadrži velike količine gvožđa, stoga se tradicionalno koristi u lečenju anemije, kao i protiv peruti u kosi, opadanja kose i za njeno jačanje.
Zbog visokog udela magnezijuma kopriva je odlično sredstvo za ublažavanje bolova i grčeva u mišićima, menstrualnih grčeva, kao i opšte slabosti, umora i iscrpljenosti. Mineral silicijum je od velikog značaja za zdravlje kože, zbog čega je kopriva u fitoterapiji nezaobilazan lek za suzbijanje akni, ekcema, herpesa, lišajeva i gljivica.
Klasičan domaći čaj od koprive:
Koprivu preliti vrelom, prokuvanom vodom i ostaviti 5-10 minuta da odstoji. Ne stavljajte je u metalnu džezvu, jer sastojci koprive ne bi trebalo da dođu u dodir sa metalom. Procedite i zasladite po želji.
(MONDO/Srbija danas)