Epidemiolog dr Slavica Maris, načelnica Jedinice za kontrolu i prevenciju bolesti Gradskog zavoda za javno zdravlje, objasnila je na K1 šta su simptomi mišje groznice, bolesti koja može biti i smrtonosna. Prenosi se vrlo lako i letnji meseci su najkritičniji. U Sloveniji je zabeleženo više od 200 slučajeva, što znači da je primetan porast broja obolelih u regionu. Slično je i u Hrvatskoj, a prvi dani leta su trenuci kada se očekuje povećanje broja slučajeva. Ova bolest poznata je od 1884. kada se pojavila u Koreji, ali je na dalekom Istoku i dalje veliki problem. Samo u Kini između 40.000 i 100.000 ljudi godišnje oboli!
"Virus izaziva prirodno žarišnu infekciju, mesto koje je rezervoar, to su glodari, šumski ili poljski miš, pacov... Oni prenose ovu bolest i stalno izlučevinama zagađuju područje gde se nalaze", rekla je ona.
Simptomi mišje groznice su temperatura, glavobolja, malaksalost, bol u trbuhu i krstima. Mučnina, povraćanje i crvenilo lica, kao i petehije, tačkasta krvarenja u beonjačama su sledeće.
"Ta faza traje nekoliko dana, potom temperatura opada ali dolazi do pada pritiska koji može dovesti do šoka. Ova faza traje od nekoliko sati do tri dana, i prati je oligurična faza, kada se krvarenja nastavljaju, po koži, sluzokožama i unutrašnjim organima. Smanjuje se izlučivanje mokraće i oštećuju se bubrezi. Ako se prebrodi, poslednja je faza ogromnog lučenja mokraće, tri do šest litara i to je faza oporavka", rekla je ona.
Oboljenje može biti i smrtonosno, upozorila je dr Maris. Smrtnost je od 0,5 do deset odsto. Ako se dešava pogoršanje, dešava se u drugoj i trećoj fazi bolesti. Oporavak može trajati i do 12 nedelja!
Mišja groznica se prenosi ako stolicu, urin ili pljuvačku glodara unesemo u organizam. Čak i aerosolni prenos je moguć, ako se urin glodara osuši a mi u toj prostoriji udahnemo čestice uz prašinu, možemo se zaraziti.
"Ako ste na tavanu, podrumu, gde vidite da ima izmeta glodara, nikada nemojte čistiti metlom! Niti usisavati. Poprskajte varikinom i vlažnom krpom prebrišite. Nosite i masku", rekla je ona.
Prašina i direktan kontakt su rizični, ali i voda i zemljište mogu biti zagađeni.
"Moram naglasiti da se ne prenosi sa čoveka na čoveka, putevi prenosa diktiraju i mere zaštite. Izbegavajte boravak u žarištima, šuma, njiva, polje... Izbegavajte nisko, neuređeno rastinje jer se tu oni razmnožavaju i ima izlučevina", rekla je ona.
Cela Srbija je potencijalno ugrožena, posebno Kosovo i jug Srbije, gde je pre par godina i bio povećan broj obolelih.
"Takozvane mišje godine, kada se glodari namnože, nastaju zbog klimatskih i prehrambenih faktora. Tek očekujemo pik, trajaće do jeseni, letnji meseci su kritični jer tada provodimo vreme na otvorenom. Vikendice, šume, polja, nose opasnost", rekla je ona.
Na ulicama je više smeća, kao da smo tokom pandemije malo neuredniji...
"Otpadne materije koje su glodarima na dohvat, jesu rizik, ne možemo znati za svaku godinu da li je rizična, ali u Sloveniji jesu prehrembeni faktori bili uzrok. Žirevi su rodili bogato, a glodari se njima hrane", rekla je ona.
Oko 18 ljudi oboli od mišje groznice u Srbiji u proseku, u Beogradu samo jedan do tri slučaja budu registrovani i nismo imali epidemiju dugo.
"Virus je iz familije bunjaviride, rod hantavirus, postoji više serotipova. Neki daju blažu kliničku sliku, to je Pumala virus u Evropi, i Seul serotip. Opasni je tip Beograd, na teritoriji Balkana", rekla je ona.
(MONDO)