Velike vrućine već su počele i sleduju nam i u narednim danima, a "pakao" će biti u četvrtak. Temperature do 40 stepeni nikome ne prijaju i načini da se rashladimo i očuvamo zdravlje su veoma važni.
Dugoročno, velike vrućine utiču i na raspoloženje kod osetljivih grupa, navodi doc. dr Ivana Stašević Karličić, v. d. direktora Klinike za psihijatrijske bolesti "Dr Laza Lazarević".
"Ako ovakve temperature nastupe naglo, mogu uticati na tegobe kao što su malaksalost, smanjenje psihičke enrergije, blage promene u raspoloženju ili teškoće u ritmu spavanja ili ishrane, što samo po sebi može biti iscrpljujuće, posebno ukoliko traje duže. Ljudski organizam je, srećom, opremljem adaptivnim mehanizmima, pa visoke temperature mogu uticati na ljude uglavnom samo u periodu dok se organizam ne navikne na novonastale prilike. Nikako ne možemo govoriti o nekim dugoročnim posledicama po psihičko zdravlje ljudi, jer bi kao vrsta nestali da smo ozbiljnije podložni promenama godišnjih doba", navodi dr Stašević Karličić.
Možda se, kada je tropska temperatura, osećate nervozno i razdražljivo, ali nemojte brinuti, ne postoje studije koje bi pokazale vezu između vrućine i povišene agresije.
"Naprotiv, brojne studije i istraživanja pokazuju da su stope npr. depresije veće u zemljama koje imaju manji broj sunčanih sati tokom godine, kao i da je distribucija stope suicida veća u nekim zemljama na severnoj hemisferi. Isto tako, depresija se češće javlja u delu godine kada imamo manje svetlosnih sati, što je sve povezano sa melatoninom i drugim neurotransmiterskim sistemima", rekla je ona.
Hronični mentalni poremećaji mogu imati sezonski obrazac, pa se afektivni poremećaji posebno javljaju tokom jeseni i proleća.
"Korisno je da organizmu damo vreme da se adaptira na porast spoljne temperature, da u tom kratkom periodu navikavanja maksimalno izbegavamo direktno izlaganje suncu, unosimo dovoljno tečnosti i uzimamo laganiju hranu", rekla je doktorka.
(MONDO/Kurir)