Klinički psiholog Zorana Filipović pričala je na K1 o "suptilnim" promenama koje preterano konzumiranje alkohola uvodi u naš život. Alkoholizam je porodična bolest, ne bolest pojedinca, a mnogi ne znaju da imaju problem jer su kulturološki uslovljeni da određene obrasce ponašanja smatraju normalnim ili prihvatljivim.
"Problem sa alkoholizmom je što je tanka granica između umerenog, i zavisnosti, psihičke i fizičke. Često ljudi piju jer misle da se bolje osećaju, da umanjuju anksioznost, da su nekako efikasniji ako piju. Ili im je dosadno, prazni su iznutra, tako se osećaju i onda misle da, pod znacima navoda, rešavaju taj problem", rekla je ona.
Jedno je kad imate somatske posledice, kada su oštećeni bubrezi, jetra ili drugi organiz. Ali je sasvim drugo kada čovek počne da se menja.
"Posao, porodično funkcionisanje ili socijalni život se menjaju. Često ćete u porodicama gde ima alkoholičara čuti da se kaže, pa taj pije, ali nije agresivan. A ta osoba je već stradala, teže je proceniti ima li problem", rekla je ona.
Ima definicija koje kažu da količina nije važna, niti učestalost konzumiranja alkohola, da bi se bolest definisala.
"Ako ta količina alkohola utiče na čoveka, na funkcionisanje, problem je što su promene suptilne i društvo ih toleriše. Lako se svađaju, teže funkcionišu, koncentracija i pažnja opadaju, postoji drhtavica, promene obrasca ponašanje u kući, manje ste u kući, to su već stvari koje su signal da je u pitanju bolest koja mora da se leči", rekla je ona.
"Postoje konstruktivniji i zdraviji načini da se stvari reše. Mi ne možemo da se razvijamo kao ličnost, ako ne možemo konstruktivno da prevazilazimo probleme. Ako vi ne možete da nađete drugi način da se provedete s društvom, to je ozbiljan problem za vas kao ličnost, a kamoli posledice koje sam nabrojala", rekla je ona.
Koliko je uspešno lečenje alkoholičara?
"Svako može postati alkoholičar, ova bolest ne bira, bilo koji uzrast, profesija, muškarci, žene... Kod nas ima više muškaraca, ali je važno da svi znaju da se alkoholizam leči. Stepen izlečenja zavisi od faze do koje je bolest uznapredovala, motivisanosti i osobe i porodice. Često ćete kod alkoholičara čuti da sigurno može da prestane da pije, nego neće jer mu je lepo. A već je stradao, to je mehanizam odbrane gde mi ne priznajemo problem", rekla je ona.
Lečenje traje godinama, i do kraja života ne sme da se pije. Karakteristika bolesti jeste recidiv, a uspešnost zavisi od porodice i to mnogo, podvlači ona da je u pitanju porodični bolest.
"Na patološke obrasce se porodica navikne. Otac pije, nije zainteresovan gde ko ide, šta ko radi, ne učestvuje u aktivnostima porodice, ne gleda gde odlazi novac... I krene na lečenje i iznenada postaje zainteresovan za porodicu. To odjednom ne odgovara adolescentu ili supruzi, navikli su se na to kako je bilo ranije. Kada sistem ima ravnotežu, makar i patološku, izlaženje iz te ravnoteže je teško", rekla je ona.
Bolest zavisnosti je ozbiljna psihijatrijska dijagnoza, ovde postoji stereotip da je neko sam sebe uveo u problem.
"Ljudi ne shvataju da teška stanja ne može čovek sam da iznese, to je kao da pitate šizofreničara - ko je kriv za ovo? Porodica kaže, nije hteo da prestane da pije jer nas ne voli. Ali to nije stvar volje, nego ozbiljna bolest", rekla je ona.
(MONDO)