Srpski di-džej, Igor Garnier, preminuo je juče iznenada tokom treninga u teretani. Jednostvno, srce mu je stalo. Šta je izazvalo ovu iznenadnu smrt i kako je sprečiti?
Srpski di-džej Igor Garnier iznenada je sinoć preminuo u 31. godini tokom treninga u Vašingtonu. Talentovani muzičar iz novobeogradskih blokova godinama živi u Americi, samo je pao u teretani, a kada je stigla hitna pomoć mogla se samo da konstatuje smrt - nije mu bilo spasa. Prema nezvaničnim informacijama, Igoru je najverovatnije stalo srce.
Sličan slučaj dogodio se sa mladim danskim fudbalerom Kristijanom Eriksenom koga su oživljavali na terenu, a bivši košarkaš Crvene Zvezde Majkl Odžo nije bio te sreće - samo se srušio nakon treninga i preminuo.
Prema rečima stručnjaka, reč je o sindromu iznenadne srčane smrti, a koja nije retka među sportistima ili tokom intenzivne fizičke aktivnosti.
Kako dolazi do ovog sindroma, postoje li predznaci i što je najvažnije, kako ga sprečiti?
Iznenadna srčana smrt kod sportista (koja se obično definiše kao prirodna), jeste neočekivana smrt od zastoja srca u roku od jednog sata od pojave simptoma kolapsa, isključujući dodatno vreme utrošeno na mehaničku životnu podršku. Naporne vežbe povećavaju rizik od ove pojave, zbog čega sve više fitnes klubova širom sveta poseduje defibrilator koji može u datom trenutku da spase život obolelom.
Prema Američkom udruženju za srčane bolesti, više od 350.000 ljudi doživi vanbolnički srčani zastoj svake godine, a često do ove pojave dolazi tokom vežbanja.
Mada redovno vežbanje pomaže da se na duže staze ojača srce i smanji rizik od kardiovaskularnih problema, ako je trening pak previše intenzivan, to povećava rizik od srčanog udara i zastoja, posebno kod ljudi koji već imaju sklonost ka kardiovaskularnim problemima.
Nasledni faktor
Iznenadni srčani udar je najčešće posledica urođenih ili stečenih kardiovaskularnih bolesti bez uobičajenih simptoma. Ono što je najvažniji pokazatelj da je reč o fatalnom stanju jeste gubitak svesti u toku vežbanja.
"Teretana je težak sport i rekreacija. Neko diže 2 ili 3 kilograma, neko diže 50. Postoji divan zakon u sportu, bilo da je u pitanju fudbal, košarka ili vaterpolo, a to je da se rade pregledi na svakih 6 meseci. Između tih pregleda, trener ili sama osoba treba da prepozna da li teže diše, više se zamara i onda da se javi na vanredni pregled", svojevremeno je objasnio hirurg, doktor Moma Jakovljević.
Većina ovih stanja koja mogu da dovedu do tragičnih posledica, a nije ih teško uočiti na redovnim preventivnim pregledima sportista.
Najčešći uzroci iznenadne srčane smrti su:
* kod mlađih od 35 godina – nasledni poremećaji koji uzrokuju električnu nestabilnost i smrtonosne aritmije,
* kod strarijih od 35 godina – ateroskleroza koronarnih krvnih sudova – infarkt.
Uzroci iznenadne srčane smrti u sportu posledica su različitih kardiovaskularnih oboljenja. Kod mlađe populacije uglavnom je posledica hipertrofične kardiomiopatije (HCM) i kongenitalnih srčanih anomalija, dok kod starijih sportista dominiraju ateroskleroza koronarih arterija, miokarditis i upotreba doping sredstava.
Više stradaju muškarci
Iznenadna srčana smrt (ISS) najčešće nastupa kod osoba mlađih od 35 godina, uglavnom u za vreme intenzivnih fizičkih aktivnosti, ali i u mirovanju ili za vreme blagih napora. Kod muškaraca se javlja devet puta češće nego kod žena.