Doktor Dejan Simeunović, kardiolog, pričao je na Prvoj o padu pritiska zbog vrućine ali i bolestima srca koje mogu biti posledica preležane virusne infekcije. Mnogi ne znaju da komplikacije kao što su upala srčanog mišića ili ovojnice mogu da nastanu i posle "obične" infekcije, ne mora to biti korona, upozorio je on.
"Posle bilo koje preležane virusne infekcije, pacijentu se ne savetuje izlaganje velikoj fizičkoj aktivnosti tokom prva tri meseca. Sve radite do pojavljivanja onog prvog umora. I kretanje, i običan kućni posao. Šest meseci ste u riziku od pogoršanja i komplikacije bolesti", rekao je on.
Među komplikacijama mogu biti upala srčanog mišića ili upala srčane ovojnice.
"Upala srčanog mišića naziva se miokarditis, dok je upala ovojnice perikarditis. Ove bolesti imaju širok spektar simptoma zbog čega je potrebno ogromno kliničko iskustvo da bi se utvrdile. Mora se uraditi set sofisticiranih dijagnostičkih metoda da bi se utvrdilo postojanje upale srčanog tkiva", rekao je on i nabrojao neke od simptoma.
"Veoma su raznolike slike koje daju ove bolesti. Od asimptomatskih slučajeva koji su pozpuno nezapaženi, sve do velikih aritmija, padanja u nesvest, pa čak i iznenadne srčane smrti", rekao je dr Simeunović.
"Perikarditis, upala srčane kese koja štiti mišić, daje jake bolove u grudima, oni mogu imitirati akutni infarkt miokarda. Po intenzitetu i snazi je bol vrlo sličan, to nam potvrđuju pacijenti koji su preživeli infarkt a onda dobili ovu bolest", rekao je dr Simeunović.
Kada bi trebalo da se zabrinemo ili javimo lekaru?
"Prvo se javite ako osetite probadanje ili bol u grudima, nestabilan srčani rad ili jednostavno da ne možete da izvršite fizičku aktivnost, koju ste do juče mogli da obavljate normalno. Osnovno je da svaku tegobu, naročito ako se ponavlja ili duže traje, treba prijaviti lekaru", rekao je on.
Pročitajte i savete lekara za lakše "preživljavanje" vrućine!
(MONDO)