U Srbiji je za pola godine vakcinisano oko 50 odsto građana, ali se još oko trećine nevakcinisanih dvoumi da li da primi cepivo. Neki se dvoume jer nisu sigurni u bezbednost vakcine, drugi misle da nisu u visokom riziku a treći pogrešno smatraju da imaju zdravstveni problem koji "blokira" primanje vakcine.
Ova uverenja su, kažu stručnjaci, zabluda i mitovi zasnovani na nedovoljnom poznavanju materije. Imunolog prof. dr Dušan Popadić sa Medicinskog fakulteta u Beogradu objasnio je za "Kurir" sve o bezbednosti vakcina.
1. Vakcine nisu dovoljno ispitane
"One su ispitane na većem broju ispitanika nego što se ranije radilo, jer je korona bila svuda oko nas pa je efikasnost mogla relativno brzo da se testira. Pogrešno je uverenje da su ove vakcine nešto potpuno novo", rekao je on.
Kineska vakcina "Sinofarm", koju je primio najveći broj Srba, napravljena je po tehnologiji koja se koristi već skoro čitav vek. Vakcine vektorske tehnologije poput cepiva "Sputnjik V" i "AstraZeneka" razvijaju se već duže od dve decenije i odobrene su neposredno pre izbijanja pandemije. Vakcine bazirane na iRNK se istražuju u borbi protiv karcinoma već dvadesetak godina. One su i najjednostavnije, sadrže najmanje komponenti i teoretski mogu da izazovu najmanje neželjenih efekata kod onih koji ih prime. A sve su ispitane na desetinama hiljada ljudi u trećoj fazi, objasnio je prof. dr Popadić.
2. Rizik od bolesti je mali
Sledeća zabluda je da je rizik od vakcine isti ili čak veći nego kod kovida, što je vrlo opasan mit.
"Vakcinacija ne ostavlja nikakve štetne dugoročne posledice, a kovid daje neuporedivo veći rizik od bolesti i dugotrajnih posledica ili produženog kovida. Mladi ređe imaju tešku kliničku sliku ili smrtni ishod, ali to ne znači da se to nikada ne dešava. Kod mlađih od 30 godina šansa za smrtni ishod od kovida je 0,2 odsto. To znači da će umreti svaki 500. zaraženi, što nije uopšte broj koji bi trebalo zanemariti", rekao je on.
3. Imam jak imunitet, šta će mi vakcina
Pominju se i stavovi kao "mlad sam, zdrav, vežbam, imam jak imunitet, neće mene korona".
"Niko ne može da ima tako jak imunitet da se odupre infektivnoj dozi virusa. Zdrava ishrana i fizička aktivnost su dobri za opšte zdravlje, ali nemaju nikakve veze sa otpornošću na virus", upozorio je imunolog.
4. Ne smem da se vakcinišem
Ljudi sa hroničnim zdravstvenim problemima, onkološki pacijenti ili oni koji imaju alergije, moraju da se konsultuju sa lekarom jer nije svaki problem kontraindikacija za vakcinu.
5. Vakcina utiče na plodnost
Vakcina, takođe, ne utiče na reproduktivne funkcije jer se ubrizgava u rame, odlazi u limfne čvorove ispod ključne kosti i tu umnožava ćelije koje se bore protiv infekcije. Ništa od toga ne dospeva do reproduktivnog sistema, ni kod žena ni kod muškaraca.
6. Teorije zavere o čipovanju
O teoriji zavere, da će nas "neko" čipovati vakcinama, imunolog kaže da je to jednostavno izmišljotina.
"Čipovi koji se inače stavljaju ljudima i životinjama su veličine pirinča, a u vakcini je bistra tečnost. Pa ljudi bi znali da je tako. Postoje i mnogo elegantniji načini praćenja, kao što je mobilnim telefonima, aplikacijama u njima... Nema potrebe da neko troši silan novac na čipove kada može to da uradi besplatno", rekao je on.
MONDO vas poziva da držite distancu, nosite masku i izbegavate okupljanja. Poštovanje mera i vakcinacija su jedini način da se spreči širenje epidemije.
(MONDO)