Pad broja limfocita u krvi može biti izazvan infekcijama, lošom ishranom ali može biti i simptom teških bolesti.
Doktorka Danijela Jevtić iz Hitne pomoći pričala je u Jutarnjem programu RTS-a o rezultatima analize koju ljudi često rade bez prisustva lekara, pa ne umeju da protumače rezultate. U pitanju je broj limfocita, koji može biti povišen ili umanjen, a doktorka Jevtić je objasnila zbog čega mogu nastati ove varijacije u broju.
"Limfocite često sami pacijenti rade u laboratoriji, oni pripadaju beloj krvnoj lozi i zaduženi su za imuni odgovor organizma. I povećanje i pad su značajni za zdravlje", rekla je doktorka.
Pad limfocita može biti vezan za infekcije, maligne i autoimune bolesti.
"Virusne, bakterijske, parazitne ili gljivične infekcije mogu izazvati pad limfocita. I kovid može biti faktor, oko 80 odsto pacijenata koje smo imali došli su sa padom limfocita koji su se kasnije povratili, ali pad može izazvati i obična prehlada", rekla je ona.
Reumatoidni artritis, lupus i maligne bolesti krvi, ali i oštećenja slezine mogu dovesti do pada broja limfocita u krvi.
"Mnogo ljudi ne zna da i nedovoljno cinka ili selena može oboriti limfocite, i tu na scenu stupa zdrava ishrana," rekla je doktorka.
"Uzimajte puno kvalitetnih belančevina iz ribe, pa i mesa. Potom minerale, vitamine A, B, C, D i E. Šetajte često i dovoljno spavajte", posavetovala je doktorka i dodala da je i neuhranjenost, odnosno česte dijete ili gubitak težine zbog neke bolesti, ponekad razlog pada broja belih krvnih zrnaca.
(MONDO)