Gotovo da nema osobe koja se ne plaši smrti, a stručnjaci kažu da naše svakodnevne navike mogu da otkriju da li smo u povećanom riziku da umremo pre vremena. Doktori kažu da prvi znaci upozorenja mogu da se pojave deset godina pre nego smrt nastupi...
Studija koju su sproveli, a koja je objavljena u časopisu "British Medical Journal", otkriva da su loše motoričke funkcije povezane s povećanim rizikom od smrti. Istraživači su analizirali sedam različitih, uobičajenih radnji i rituala koji bi mogli da otkriju rizik od prerane smrti, a među kojima su - kuvanje, upotreba toaleta, kupovina i oblačenje.
U faktore koji takođe mogu da ukažu na brzu smrt jesu koliko je osobi potrebno da ustane sa stolice, brzina hodanja i koliko ima jak stisak ruke.
Stručnjaci su objasnili da bi rano otkrivanje promena motoričkih funkcija moglo da obezbedi pravovremenu prevenciju, preciznije lečenje, pa čak i intervencije kod osoba koje su ugrožene.
Evo kojih je to sedam faktora koji mogu da presude da li ste u riziku od prerane smrti:
- Vreme potrebno da ustanete sa stolice;
- Brzina hodanja;
- Snaga stiska ruke;
- Vreme oblačenja;
- Upotreba toaleta;
- Odlazak u prodavnicu;
- Kuvanje.
Stručnjaci su analizirali podatke 6.000 ljudi starosti između 35-55 godina u periodu 1985-88, fokusirajući se na uticaj društvenih, bihevioralnih i bioloških faktora na dugoročno zdravlje. Zatim su pogledali podatke za 2007. i 2016. godinu i analizirali različite faktore u svakodnevnom životu učesnika studije.
Ispostavilo se da je lošija motorička funkcija povezana s povećanim rizikom od smrtnosti od 22 odsto kad je reč o brzini hodanja, 15 odsto za snagu stiska ruke i 14 odsto kad se radi o vremenu koje je potrebno osobi da bi ustala sa stolice. Što se tiče svakodnevnih aktivnosti, poput kuvanja i kupovine hrane, poteškoće u obavljanju ovakvih aktivnosti povećavale su rizik od ranije smrti za 30 odsto.
Stručnjaci su istakli i da postoje različiti obrasci ponašanja kod onih koji su preminuli i kod onih koji su "preživeli" uprkos slabijim motoričkim funkcijama. Na primer, oni koji su imali su lošije vreme ustajanja sa stolice živeli su deset godina manje od onih čije je vreme u ovoj kategoriji bilo bolje.