Danas je u Srbiji počela imunizacija trećom dozom vakcine protiv korone. Svi vakcinisani građani će nakon 180 dana od primljene druge doze moći da prime treću (buster) dozu, a pozivanje građana će se obaviti SMS i imejl porukama sa linkom koji će ih voditi na Portal eUprave, gde će dobiti detaljnije informacije. Tamo će sami moći da vide da li spadaju u kategorije stanovništva kojima se preporučuje primanje treće doze vakcine.
Ko može da se vakciniše trećom dozom i pod kojim uslovima, objasnio je imunolog, doktor Borislav Kamenov iz Niša.
Kome se preporučuje treća doza, a ko nikako ne sme da je primi, pitanje je koje ovih dana sve interesuje. Kako da znamo da smo imunizacijom zaštićeni, a kako da prepoznamo da smo u riziku?
"Preporučuje se ljudima koji su imali relativno slab odgovor ili je prošlo mnogo vremena od vakcinisanja. Mislim da je najveći broj onih koji su imali prilično slab odgovor i mislimo da je revakcinacija spas, daćemo kad ponovimo vakcinu da podignemo imunitet. I to je sigurno tačno. Ali postavlja se pitanje zašto u prethodnim vakcinacijama nije bio adekvatan odgovor. Objašnjenje je da organizam ima neke probleme", kaže dr Kamenov prilikom uključenja u TV Prvu i objašnjava šta je to što se dešava u organizmu nakon vakcinacije.
"Imate mogućnost da organizam ne reaguje na vakcinu, odnosno da ne stvori adekvatan nivo antitela. Zatim, imate mogućnost neželjene reakcije i mogućnost da dobro odreaguje. A sve to zavisi od stanja imunskog sistema. Ne možemo da pričamo kako će vakcina da popravi imunitet. Ona će da stvori specifičan odgovor ako je imunski sistem u dobrom stanju. Ako je imunski sistem u lošem stanju - a to znači da se 'trujemo', imamo nadimanje stomaka, da nam smeta neka hrana... Ti toksini koji ulaze u naš organizam, oni opterećuju sistem da ne može da izdvoji resurse da napravimo antitela na datu vakcinu. To su obično ljudi koji se češće razboljevaju i ne mogu adekvatno da odgovore na vakcinu, zato što nismo rešili njihov prethodni problem", ističe imunolog.
Dr Kamenov naglašava da je od izuzetne važnosti da se pozabavimo stanjem imunskog sistema, umesto da samo pričamo o njegovom poboljšanju.
"Pričao sam o vitaminu D koji je mnogo značajan za imunitet. Oni koji se ne 'truju' koji imaju normalna creva, koji nemaju problem sa hranom, oni mogu da stvore dovoljnu količinu vitamina D koji je važan faktor u borbi i protiv kovida i za uspešnu vakcinaciju. Oni koji se 'truju', njihov nivo vitamina D je dalje nizak bez obzira što je sunce. njima mora da se ispravi taj problem, da se podigne nivo vitamina D i onda će imati adekvatni odgovor imunskog sistema, vakcina će biti mnogo uspešnija."
Doktor napiminje i da bi bilo dobro organizovati neki dodatni pregled, koji će utvrditi koliko nam je orgnizam zatrovan, kakvo nam je stanje imuniteta, pre nego što se odlučimo na treću dozu vakcine. Otkriva i da postoje određeni znaci koji ukazuju na ovaj problem sa "trovanjem", a koje sami možemo da identifikujemo.
"Postoje znaci prepoznavanja, nadimanje, gasovi, hroničan umor, podočnjaci, beo jezik, crveni dlanovi... Sve to govori da imuni sistem nije u dobrom stanju. Oni moraju da se obrate lekaru. Problem je što ti procesi traju celog života. Ta osoba se navikla da od detinjstva ima problem. I onda ga iznenade sve moguće bolesti. Ukoliko prepoznate stanje vašeg sistema, a to će najbolje uraditi lekari koji će ga uputiti na ispravnu korekciju, onda će biti zaštićeni. Da bude siguran kada primi vakcinu da se ona primi, a ne da imunitet traje mesec dana, pa posle opet da se vakciniše."
A da li treba mešati vakcine od različitih proizvođača, dr Kamenov kaže:
"Ranije kada smo vakcinisali decu starijim vakcinama, uvek smo insistirali da se revakciniše istom. Nisu isti sastavi, nisu isti antigeni, neće da se aktivira isti deo imunskog sistema, ako bismo ubacili novu vakcinu, to je onda novi proces", objašnjava imunolog i napominje da "nova", odnosno vakcina od drugog proizvođača nije garant uspeha.
"Ne mora da znači da je to samo zbog vakcine. Uglavnom je zbog stanja organizma i imunskog sistema. Njegov odgovor je neadekvatan i zbog toga se kasnije razboljevaju i oni koji su vakcinisani. Bazični imunitet je odlučujući", zaključuje dr Kamenov.