Svi znamo da povišeni krvni pritisak nije dobar, ali koje su to vrednosti koje smatramo alarmantnim? Kardiolog Mats Haldin iz Švedske ukazao je na ozbiljne bolesti i stanja koja se javljaju kao posledica hipertenzije, a među kojima su moždani udar, infarkt, srčana insuficijencija i demencija.
On je i istakao da ako je gornji pritisak između 140 i 160, a donji blizu 100, neophodno je reagovati. U ovoj fazi se problem hipertenzije može rešiti bez lekova, a švedski stručnjak je objasnio i koje metode su najdelotvornije.
Fizička aktivnost
Prema rečima lekara, polučasovna šetnja jednom dnevno može da smanji rizik od razvoja hipertenzije. Dr Mats takođe savetuje hipertenzivnim bolesnicima da se češće penju uz stepenice.
Zaštita od stresa
Specijalista naglašava da je opuštanje neophodno za održavanje zdravlja krvnih sudova i srca.
"Ponekad bi trebalo da isključite telefon, računar i TV da biste izbegli nepotrebne brige", kaže stručnjak.
Spavanje
Mats Haldin preporučuje najmanje sedam sati sna dnevno.
Izbalansirana ishrana
Ishrana treba da bude takva da ne goji, jer gojaznost direktno povećava rizik od hipertenzije. Švedski lekar dao je i nekoliko saveta za snižavanje krvnog pritiska, a koji su vezani za ishranu:
- uvesti kontrolu veličine porcije
- odabrati mediteransku ishranu - jesti jela od maslinovog ulja, mahunarki, ribe, povrća i voća
- smanjiti ili potpuno izbaciti iz ishrane prerađevine od mesa
- kontrolisati unos namirnica bogatih zasićenim mastima
- smanjiti unos soli
- odreći se cigareta i preterane upotrebe alkohola.