SA 13 JE KRENULA U SOLARIJUM, U 19. SAM JE OPERISALA: Karcinomi kože sve češći kod mladih, a ovo je najveća zabluda! 

Uprkos tome što stručnjaci neprestano upozoravaju da je UV zračenje opasno, mnogo je onih koji na sunce izlaze bez zaštite, ali i onih koji se sunčaju u solarijumu.

Screenshot/RTS

Specijalista plastične, rekonstruktivne i estetske hirurgije dr Brankica Tepavčević, gostovala je na RTS, gde je objasnila da pored melanoma, o kojem se najviše govori, postoje i drugi karcinomi kože. Ona je napomenula da su ovi karcinomi sve češći kod mladih i iznela slučaj devetnaestogodišnje devojke!

"Pored melanoma postoje i drugi karcionmi kože koji su veoma značajni, nisu toliko maligni da mogu da dovedu do smrtnog ishoda brzo, ali narušavaju kvalitet života, to su bazocelularni karcinomi kože, planocelularni, koji su sve zastupljeniji kod mlađih ljudi. Učili smo da se takvi karcinomi kože javljaju kod starijih, ja sam operisala devojku od 19 godina i rekla sam 'dete, odakle tebi ovo' jer smatramo da ovakvi karcinomi nastaju akumuliranim oštećenja od sunca. Ona je rekla 'pa, idem od 13. godine u solarijum'".

I nacionalna koordinatorka kampanje Euromelanom prof. dr Danica Tiodorović sagalsna je da su pacijenti oboleli od karcinoma sve mlađi.

"Beležimo drastičan porast karcinoma kože, zato je ovogodišnja kampanja sa akcentom na decu jer smo primetili u kliničkoj praksi sve veći broj melanoma, kao najagresivnijeg melanoma kože. Takođe smo uočili i veći broj nemelanomskih karcinoma kože kod najranijih pacijenata. Kada govorimo o ekstremnim slučajevima, moram reći da sam u prošloj godini imala tri pacijenta pedijatrijske populacije sa melanomom, to je dete od 14 godina, dete od 17 i jedno koje je tek napunilo 18 godina".

Dr Tiodorović je dodala da je za melanom i ostale karcinome kože kod 75 odsto mladih starosti od 18 do 29 godina, odgovoran upravo solarijum!

Pored pedijatrijske populacije, dr Tepavčević upozorila je i da su trudnice ugrožena grupa.

"Pored pedijatrijske populacije, najugroženija grupa su trudnice, koje dosta zanemarujemo. Imala sam u ordinaciji trudnicu, operisala sam je, to je bio zahvaljujući dermaskopiji rano otkriveni melanom, tj. promena. Žena je došla na regularan pregled, ja kažem ’izvinite od kada je ovo’, ona kaže ne zna, na leđima je, nije nikad videla, ja kažem ’ovo bi se trebalo ukloniti’. Trudnice najčešće niko ne operiše, naročito ne mladež, ali meni je to bilo alarmantno, ne smemo da ostavimo da se trudnoća završi sa ovakvom promenom. Ja sam joj ispričala da nije veliki stres da se nešto ne desi, uklonili smo to i bio je melanom. To je nešto čime smo suštinski spasli dva života", ispričala je doktorka, dodajući da se savetuje odlazak na dermoskopski pregled cele kože jednom godišnje.

"Savetuje se dermoskopski pregled jednom godišnje celokupne kože i to nakon izlaganja suncu, ja svima savetujem septembar, oktobar, novembar, nije važno, ali važno je da budete redovni".

Kreme za zaštitu od sunca

Kreme sa zaštitnim faktorima su najbolji način da zaštitimo kožu od štetnog zračenja, a dr. Tepavčević govorila je o tome koliko koji faktor štiti.

"Kada dodate nulu na zaštitni faktor, to je broj minuta koji ste na suncu. Niko ne bude 500 minuta na suncu za faktor 50, ali taj zaštitni faktor nam govori o količini supstance koja je u kremi, koja će nas zaštititi od UV zračenja".

Ona je istakla i da su UVA i UVB zračenje jednako opasni, a zatim je upozorila i na jednu zabludu.

"Suncobran ne štiti od UV zraka, štiti nas upravo ova krema i hladovina od drveća, stene, a suncobran ne štiti, to je najveća zabluda".

(MONDO)