Prošlog ponedeljka stigla mi je poruka da mi je isteklo šest meseci od kada sam primio drugu dozu vakcine i da je vreme za treću. Samo nekoliko sati posle toga dobio sam temperaturu, a narednih dana mislio sam da se neću izvući i da vakcina u mom slučaju nema ama baš nikakvu ulogu. U tom trenutku nije mi bilo bitno ni to što sam mlad, ni što sam primio obe doze - već samo da ostanem živ i zdrav.
Imam 28 godina, živim u Beogradu i nemam i nikakvu hroničnu bolest. Nisam alergičan i mogu da pijem i jedem apsolutno sve. Početkom marta primio sam drugu dozu "Sinofarm" vakcine i mislio da sam time zatvorio krug u kome se svi vrtimo više od godinu i po. To sam uradio prvenstveno zbog svojih ukućana i starih, jer nam se dešavalo u porodici da neko bude zaražen i onda nastaje drama dok čekamo da vidimo da li je neko "fasovao" kovid.
Vakcinisan sam odmorio glavu i počeo da radim sve kao nekada. Izlazio sam, posećivao bioskope, pozorišta, sportske događaje, festivale i otišao na more. Kada je prošao odmor i kada sam se vratio u Beograd, sedam dana kasnije osetio sam prva dva simptoma. Temperatura i nepodnošjiv umor. S obzirom na to da sam već sumnjao da imam kovid, ovaj put sam bio siguran. U mom slučaju jednostavno ne možete da umislite, simptomi su toliko jaki da bez lekova ne možeš da spavaš.
Ubrzo sam dobio rezultate testa - negativan. Mislim se u sebi: "Ma nema šanse, ako izgubim i čula to će biti to". Već drugi dan temperatura je prešišala 38, a ja sam izgubio čulo ukusa i mirisa. To je to, vreme je da hitno odem kod doktora.
Sećam se trenutka dok sam ulazio u kliniku. Pridržavao sam se za zid da ne padnem, kvaka je išla levo-desno sve vreme, a ja sam se svim naporima trudio da pogodim vrata u sredini. Osećao sam se kao da je sve isisano iz mene i samo moje kosti i koža šetaju niz hodnik. Ipak, potajno sam se nadao da je jesenji grip s obzirom na to da sam revakcinisan. Čujem doktora kako cokće dok gleda moj snimak pluća, a ordinacijom se širi grozna i neprijatna tišina.
"Strogo mirovanje i izolacija, ovo su lekovi koje ćete uzimati. Po svemu sudeći, vi ste kovid pozitivni", bile su reči doktora.
Nekako sam smogao snage da kupim sve za terapiju i četvoronoške došao do kreveta iz koga nisam izlazio narednih pet dana.
Već prvo veče po uzimanju lekova osetio sam se kao da imam 70 godina. Sve mi je bilo teško, nisam mogao da napravim 15 koraka do kupatila, a jedino što me držalo bili su meseci voženja bicikla Beogradom proteklog leta i proleća. Temperatura je krenula da "divlja" i dve večeri sam se borio sa vatrom kao nikada. U toj borbi izgubite sve što vas čini mladim. Nisam mogao da budem više ni glasan kao što sam bio samo dva dana ranije.
Već četvrtog dana osetio sam kako se nešto menja. Počeo sam obilno da se znojim i sve vreme sam razmišljao da li vakcina koju sam primio sada ima bilo kakvog efekta. Reći ću vam odmah - ima. Osim toga što su mi rezultati pokazivali upalu, krvna slika mi je bila u najboljem redu. Tog četvrtog dana osetio sam kako se nešto dešava, kao da je moje telo prepoznalo virus i počelo da ga uništava. Petog dana probudio sam se bez temperature koja se više nije vraćala. Sada je ostalo da se borim sa nestankom čula i povratkom apetita. Jedem i pijem sve što nikada nisam voleo, i to mi neverovatno pomaže.
Samo deset dana od saznanja da sam pozitivan i da moram u izolaciju, danas se osećam kao onaj stari. Naravno, ne možeš da se ponašaš kao da se ništa nije dogodilo, niti telo može da glumi da nije preležalo kovid, ali je vakcina doprinela da se moj imuni sistem lakše i brže izbori sa virusom.
Priznajem, bio sam skeptik i udarao glavom o zid pitajući se zašto sam primio kinesku vakcinu, ali nije mi dugo trebalo da shvatim da ću, kada dođe vreme, primiti i buster dozu. Zapravo, ne bih imao ništa protiv da svaki dan primam vakcinu samo da ne bih doživeo ono sa čime sam se danima borio. To ne želim ni najvećem neprijatelju.
(MONDO/Blic.rs)
MONDO vas poziva da držite distancu i nosite masku. Poštovanje mera i vakcinacija su jedini način da se spreči širenje epidemije.