Kardiolog sa Harvarda dr Bernard Loun, pionir istraživanja o srcu, imao je jedinstven pogled na funkcionisanje jednog od najvažnijih organa u našem telu.
Njegova istraživanja ponekad su bila kontroverzna, iako je zvaničnoj medicini doprineo mnogo. Izumeo je i defibrilator, mašinu koja je unapredila kardiologiju i spasla mnoge živote. Njegove misli o životu, načinu na koji ga vodimo i stvarima koje bi trebalo izbegavati i dalje opstaju. Dr Loun je izneo jednu neobičnu teoriju o tome zašto strada srce kod inače zdravih ljudi, a ovaj kardiolog smatrao je da postoji velika veza između duše i tela. Između naših misli i osećanja s jedne, i sistema koji nas održava u životu, s druge strane.
Loun, istaknuto ime u istraživanju bolesti srca kao što je naglo otkazivanje srčanog mišića, govorio je da je tajna dugovečnosti dobar odnos s bliskim ljudima. I obrnuto - da loš odnos može značajno da ugrozi naše zdravlje.
Jedan razgovor s pacijentom ostavio je poseban utisak na njega, u pitanju je bio kardiološki pacijent koji je došao u pratnji svoje supruge. Bilo je to pre nekoliko decenija, kada nije bilo neobično izaći na par minuta i zapaliti cigaretu, pušenje još uvek nije bilo zabranjeno svuda.
Zapitkivao je pacijenta, koji je nerado i šturo odgovarao na pitanja, dok je njegova supruga non-stop izlazila napolje na "puš pauzu". Doktor joj je u jednom trenutku prigovorio, kako zbog njenog zdravlja, tako i zbog muža kojem duvanski dim sigurno nije pomagao dok se bori sa srčanim oboljenjem. Žena se tada slomila, i briznula u plač.
"Kakve veze imaju moje navike, nije u tome stvar, on vas laže", rekla je ona dok je pacijent sedeo i ćutao.
Žena je potom objasnila da njen suprug ne govori glavnu stvar, da ga najviše muči majka s kojom ima loš odnos i da ona oseća da se zbog toga i razboleo.
"Zove ga, vređa, uznemirava, grdi pa i proklinje, a on ne može ništa, jer je to njegova majka", rekla je ona kroz suze. Ovo je podstaklo doktora na duboko razmišljanje, počeo je da pita i druge pacijente za odnose sa bliskim osobama.
Jednog od njih, ispostaviće se, zet je "ojadio". Prepisao njegovu radnju na sebe, izvukao mu dosta imovine, a potom počeo da ga fizički zlostavlja. Drugi je, pak, takođe imao jako loš odnos s majkom iako se oporavljao od teške operacije. I doktor je shvatio da većinu pacijenata muči isti problem.
"Svi moji pacijenti su žrtve emocionalnih konflikata sa bliskim ljudima", zaključio je tada on.
"Uzrok pojedinih problema sa zdravljem je upravo u konfliktu, u stalnom neprijateljskom raspoloženju. I što je čovek inače blaže i smirenije naravi, to će mu teže pasti. Od spoljašnjosti, konflikt se seli unutra, postaje deo naše ličnosti i naseljava se u podsvesti. Nemoguće je odatle ga proterati jer se bore delovi jednog istog čoveka u unutrašnjoj borbi bez pobednika", rekao je on.
Poseban je akcenat stavio na konflikt bez rešenja, koji tinja a ne dobija nikakav rasplet jer nema komunikacije. Nema telefonskog razgovora, zajedničkog života, odlaska u posetu, razmene mišljenja i reči makar one bile i teške...
"Lečenja i operacije su ispravni, oni daju rezultate. Ali ljudi s teškim unutrašnjim konfliktom obolevaju. I umesto da ga priznaju, pokušavaju da sami razumeju, zaborave ili oproste, po savetima okoline. I biće im sve gore dok to drže u sebi", rekao je on.
Dr Loun je isprobao neobičan dodatak terapiji. Zabranio je pacijentima da razgovaraju sa ljudima s kojima su u lošim odnosima, ili da ih primaju u posetu, sve dok se ne oporave. I to je zaista davalo rezultate.
Dr Loun je, inače, dobio Nobelovu nagradu i to za mir. Godine 1980, dr Loun i sovjetski kardiolog dr Evgenij Čazov formiraju Međunarodno udruženje lekara za prevenciju nuklearnog rata (IPPNW).
"Za mene, lečenje je sprečavanje bolesti, sprečavanje patnje. A suštinsko zlo, nuklearno oružje, može dovesti samo do dosad neviđene patnje", rekao je on.
Zbog osnivanja ove grupe u osetljivom političkom trenutku, doktori dobijaju Nobelovu nagradu za mir. Na dodelu nagrada ruski novinar se srušio, baš na konferenciji za medije. Skočili su i spasli mu život.
Danas znamo da je stres veliki okidač za zdravstvene probleme, to priznaje i zvanična medicina, ali u vreme kada je dr Loun radio važan posao, to još uvek nije bilo poznato zbog čega ga danas mnogi smatraju rodonačelnikom ovakvog celovitog pristupa zdravlju.
(MONDO)