Dve nedelje nakon vakcinacije drugom dozom vakcine protiv kovida, efekat imunizacije će biti najjači. Od tog momenta se možete smatrati potpuno vakcinisanim, ali to ne znači da je nemoguće da se zarazite.
Kada se potpuno vakcinisana osoba inficira kovidom, kaže se da je došlo do proboja imuniteta, a evo šta treba da znate o tome.
Sudeći prema sprovedenoj studiji, kada dođe do proboja imuniteta, najčešće se javlja pet simptoma: glavobolja, curenje iz nosa, kijavica, bol u grlu i gubitak čula mirisa. Neki od ovih simptoma javljaju se i kod nevakcinisanih, ali tri najčešća koja su zabeležena kod njih su glavobolja, bol u grlu i curenje iz nosa. Osim toga, još dva česta simptoma koja se javljaju kod nevakcinisanih su povišena temperatura i uporni kašalj.
S druge strane, temperatura i kašalj su daleko manje učestali kod vakcinisanih osoba.
Osim toga, vakcinisani imaju manje šanse od nevakcinisanih da budu hospitalizovani usled zaraze, a stručnjaci objašnjavaju da, ukoliko dođe do proboja imuniteta, vakcine ipak smanjuju broj virusnih čestica koje ulaze u telo, pa su i simptomi blaži.
Iako je proboj imuniteta redak – istraživanje sprovedeno u Velikoj Britaniji je pokazalo da se javlja kod 0,2 odsto popularcije – nisu svi u jednakom riziku. Četiri stvari povećavaju rizik od infekcije koronom kod vakcinisanih.
Vrsta vakcine
Svaka vrsta vakcine smanjuje rizik od obolevanja u odnosu na nevakcinisane.
Klinička ispitivanja pokazala su da je vakcina Moderna smanjila rizik od razvoja simptomatskog COVID-19 kod osoba za 94 odsto u odnosu na nevakcinisane, dok je vakcina Fajzer smanjila taj isti rizik za 95 odsto.
Vakcine Džonson & Džonson i AstraZeneka pokazale su se nešto slabijima, rizik su smanjila za otprilike 66, odnosno 70 odsto (doduše, čini da se zaštita koju pruža vakcina AstraZeneka povećava na 81 odsto ako je između doza napravljen duži razmak).
Vreme proteklo od vakcinisanja
Postaje sve jasnije da je vreme proteklo od vakcinacije takođe važno i da je to jedan od razloga zašto rasprava o dodatnim dozama postaje sve glasnija.
Neka preliminarna istraživanja, koja tek treba da budu naučno potvrđena, ukazuju na to da zaštita vakcine Fajzer slabi nakon šest meseci od primanja. Ipak, još uvek je prerano donositi zaključke šta se događa s efikasnošću vakcine nakon pola godine kod dvostruko vakcinisanih.
Soj virusa
Važan faktor je i varijanta virusa. Gore navedena smanjenja rizika izračunata su uglavnom testiranjem vakcina na izvorni oblik kovida.
Ali, kada je u pitanju alfa varijanta, podaci Državne agencije za javno zdravlje Engleske govore da dve doze vakcine Fajzer nešto manje štite i da se rizik od dobijanja simptoma COVID-19 smanjuje na 93 odsto.
U odnosu na deltu, nivo zaštite pada još više, na 88 odsto. Ista stvar važi i za vakcinu AstraZeneka.
Takođe, podaci pokazuju da je u razdoblju dve do četiri nedelje nakon primanja druge doze Fajzerovog cepiva oko 87 odsto manja verovatnoća da ćete dobiti simptome bolesti kada je u pitanju delta. Nakon četiri do pet meseci ta brojka pada na 77 odsto.
Lični imunološki sistem
Važno je napomenuti da se sve navedene brojke odnose na prosek smanjenje rizika unutar populacije. Kod svake osobe, pak, postoji lični rizik koji zavisi od imuniteta i drugih faktora specifičnim za pojedinca.
Na primer, dugotrajni zdravstveni problemi takođe mogu da utiču na imuni odgovor na vakcinu. Stariji ljudi ili osobe s oslabljenim imunološkim sistemom mogu imati niže nivoe zaštite uzrokovane vakcinama protiv COVID-19, odnosno može se dogoditi da njihova zaštita brže opada.
(MONDO)