Umorni ste, a svi kažu da vam nije ništa? Ovo su simptomi postkovid sindroma hroničnog umora.
Prošle nedelje, Srbiju je zaprepastila ispovest pacijentkinje iz Ćuprije, koja je šest meseci imala temperaturu, a lekari ukupno pet godina nisu mogli da utvrde šta joj je. Antitela su bila ogromna, a ona stalno umorna, s bolovima u mišićima... Tek na kraju je konačno dobila dijagnozu, sindrom hroničnog umora.
Proteklih meseci mnogo se priča i o postkovid sindromu, a prof. dr Branislav Milovanović, kardiolog, objasnio je koji simptomi karakterišu ova dva sindroma. Definisao je, za početak, "običan" umor.
"Kada se niste odmorili, to je običan umor, on se rešava kada se odmorite. Imate sagorevanje na poslu, i to je problem koji se rešava ali vi niste bolesni. Postoje postvirusni sindrom i sindrom hroničnog umora i ne definišu se na isti način", rekao je on.
Postvirusni sindrom poznat je kao problem od kraja šezdesetih godina, izazivaju ga hronične i akutne virusne infekcije, i medicina ga prepoznaje. Ali kada se dogodila pandemija korone, dobili smo i epidemiju postkovid sindroma.
"Ni doktori nisu dovoljno upoznati, SZO je definisala tek pre mesec dana, da je to tri meseca posle infekcije simptomatologija, i da oni traju najmanje dva meseca. Dakle, pričamo o pet, šest meseci problema. A postvirusni je isto to, samo za starije šest meseci, a decu tri meseca. Stav je da se radi o istoj bolesti, ali moram da vam objasnim razliku. Vi ćete posle kovida naći komplikacije, to je jedan procenat, ali najveći procenat nema ništa, 80 do 90 odsto nema nikakve komplikacije a nema čovek energije, oseća se loše. Produženi kovid je to", rekao je on u emisiji "Mi danas" televizije K1.
Broj pacijenata sa ovim sindromima je, kaže on, ogroman, a lekari nisu dovoljno upoznati zbog čega je prof. dr Milovanović jedan od stručnjaka koji na evropskom i svetskom nivou pokušava da skrene pažnju na ovaj problem.
Simptomi postvirusnog sindroma hroničnog umora
"Postoje tačni kriterijumi, japanski, kanadski, američki i engleski, odnosno oksfordski. Uglavnom postoje finese, ali ključne su sledeće stvari. Umor, koji traje duže od šest meseci, novonastali, koji remeti život i vezan je obično za prethodnu infekciju koje možda nismo bili ni svesni", rekao je doktor.
Drugi znak je ekstreman pad energije, nakon fizičkog napora kao što je penjanje uz stepenice, pacijent se oseća potpuno oslabljeno.
"Problem sa spavanjem je treći, san vas ne odmara. Najpre ste stalno pospani, a u sledećoj fazi ne možete da spavate", objasnio je doktor.
Dva simptoma su sporedna, pacijent mora da ima ortostatski poremećaj odnosno problem s nervnim sistemom. Da gubi svest, ima vrtoglavicu ili nestabilnost kada ustaje iz sedećeg položaja, lupa mu srce...
"Drugi sporedni je kognitivni poremećaj, pacijent zaboravlja, ima 'maglu' u glavi, imamo mlade ljude koji odjednom ne mogu da se sete gde su parkirali automobil. I naravno da im je svima loše, posebno nakon kovida, analize ne nalaze ništa konkretno a pacijent je potpuno bez energije. To dalje vodi u anksioznost, depresiju, fobije", nabrojao je lekar.
Kardiolog procenjuje da svaki deseti, ali možda i svaki treći pacijent ima ovaj problem. Nemamo dovoljno podataka za tačnu statistiku, a dijagnostika i lečenje su komplikovani. Pregled se radi na posebnom, pokretnom stolu, koji nema svaka ustanova i definitivan odgovor na pitanje šta je pacijentu daje detaljna analiza autonomnog nervnog sistema.
"Pacijenti su prepušteni samim sebi, imaju bolest koja je u rangu onkoloških bolesti i HIV-a, a doktor kaže - ma samo se odmorite i biće sve OK. Pod hitno moramo da radimo na edukaciji, da nađemo fondove za istraživanje, jer svaki deseti će ući u ovaj sindrom a ako se ne leči, posledica je trajni invaliditet", rekao je on.
Zbog toga, podvukao je prof. dr Milovanović, i lekari i pacijenti moraju da budu upućeni u pet ključnih kriterijuma koji definišu sindrom.
MONDO vas poziva da držite distancu i nosite masku. Poštovanje mera i vakcinacija su jedini način da se spreči širenje epidemije.
(MONDO)