Ugledni srpski naučnik iz SAD smatra da se nećemo vakcinisati svake godine protiv korone i otkriva koliko je važna treća doza!
"Bilo je logično da će se kovid-19 pojaviti, ali ne očekujem da ćemo se protiv njega vakcinisati svake godine. Ukoliko primimo tri doze vakcine, odnosno imamo pun program vakcinacije, očekujem da bismo do sledeće doze bili mirni bar tri godine, a možda i pet", kaže čuveni srpski imunolog iz SAD prof. dr Janko Nikolić Žugić.
Ovaj međunarodno priznati lekar i istraživač sa Medicinskog fakulteta Univerziteta u Arizoni i član instituta BIO-5 govorio je o saznanjima do kojih je njegov tim u SAD došao kada je reč o virusu koji već gotovo dve godine potresa čitav svet, o tome kako naš imunološki sistem reaguje na viruse i zašto je vakcinacija neophodna.
Pojava virusa kovid-19 bila logična
Кako napominje, kada nas napadne nešto što je opasno po život naš imunski sistem to obično pamti jako dobro.
"Ono što još uvek istražujemo je dužina vakcinalne imunosti, imajući u vidu da su RNК vakcine nove i prosto nije prošlo dovoljno vremena da se to utvrdi jer ih nismo ovako masovno do sada koristili. Međutim, vakcinalna imunost je obično kraća od prirodne imunosti, pa ako ste u prilici da primite treću, buster dozu, primite je, jer mislim da je režim vakcinacije kod većine ovih vakcina od početka trebalo da bude 0-1-6, odnosno da se druga doza primi nakon mesec dana, a treća nakon šest meseci, kao što to nalažu programi vakcinacije za razne druge vakcine koje inače imamo", ocenjuje profesor.
Prema njegovim rečima, spektar imunosti, prirodne i vakcinalne, zavisi sa jedne strane od snage same vakcine, ali i od soja virusa koji vas napada.
"Mi smo radili studiju poređenja odgovora kod mlađih i starijih i gledali smo imunost na originalni, 'vuhan' soj koji je bio prvi izolovan u SAD, a nakon toga smo radili i nove mutacije, 'gama' i 'delta'. Ta ukrštena imunost je na nivou antitela slabija prema varijantama i zato je jako važno imati vakcinu koja daje jak T-ćelijski imunitet, koje će vas spasiti da ne umrete. Pokazalo se da treća doza dosta dobro štiti i od varijanti, odnosno mutacija virusa", poručuje naučnik.
On podseća da je, primera radi, delta soj uspeo da iskoči na drugo ili treće mesto među najbolje širećim virusima.
"Sezonski grip može da zarazi, u proseku, 1,4 osobe, vuhan soj je mogao da zarazi između 2,5 do tri osobe, dok je delta došla na između pet i šest ljudi koje jedna osoba može da zarazi.Ja se nadam da nećemo imati sledeću deltu koja će moći da se duplira i zato je jako važna vakcinacija, da ne dozvolimo virusu da se širi i usavrši. Naime, kod vakcinisanih ljudi, sem ako su imunosuprimirani, nema ozbiljne bolesti i smrti i te osobe, prema svemu što vidimo, jesu manje infektivne", kategoričan je dr Janko Nikolić-Žugić.
Neophodna koordinisana kampanja informacija
U osvrtu na činjenicu da obuhvat imunizacije u Srbiji i svetu nije onakav kakav se očekivao, imunolog kaže da je koordinisana kampanja informacija neophodna kako bi se podigla svest o neophodnosti vakcinacije protiv korona virusa.
"Prosečna osoba u društvu je dezorijentisana količinom oprečnih informacija koje o korona virusu stižu od samog početka pandemije. Nisu bile tačne tvrdnje da o njemu nismo znali ništa i takve poruke bile su jako štetne. Mi smo imali masu sezonskih korona virusa za koje znamo da se dobro šire i prave relativno benigne infekcije respiratornog trakta, a znali smo i šta su SARS i MERS, dva druga virusa koji su postali visoko patogeni, ali se nisu širili mnogo. Bilo je logično da će se pojaviti virus koji će ukrstiti te dve strane, odnosno moći će dobro da se širi i biće više patogen nego ostali. Dakle, nauka o ovom virusu nije znala sve, ali jeste znala puno, a vakcine protiv ovog virusa su fantastičan uspeh nauke i medicine", poručuje profesor.
(MONDO/sputniknews)
MONDO vas poziva da držite distancu i nosite masku. Poštovanje mera i vakcinacija su jedini način da se spreči širenje epidemije.