Prekomerna upotreba antibiotika nije vezana samo za Srbiju, ali činjenica je da mnogi ljudi u našoj zemlji imaju naviku da uzimaju ove lekove čim se nakašlju. Možda to ne zvuči tako strašno, ali zapravo jeste jer bi zbog toga pojedine bakterije mogle da postanu otporne na antibiotike, a onda nećemo imati čime da se lečimo.
"Prekomerna upotreba antibiotika nije karakteristika samo nas ovde, o tome se govori i u svetu. Taj problem je prepoznat davnih dana, a 2014. godine je Svetska zdravstvena organizacija dala procenu da će 2050. godine čak oko 10 miliona ljudi umreti od infekcija koje su izazvane rezistentnim mikroorganizmima - dakle, onim mikroorganizmima koje izazivaju infekciju, a za koje nećemo imati antibiotike. Ali, rezistencija bakterija postoji odavno. Znate da je prvi penicilin primljen 1941. godine, a 1942. se javio prvi soj stafilokoka koji je rezistentan na taj antibiotik. Kako mi pronalazimo antibiotike, tako se bakterije, virus, gljivice, paraziti prilagođavaju da bi preživeli", rekla je u Jutarnjem programu na TV Prva prim. dr Snežana Jovanović, mikrobiolog Kliničkog centra Srbije.
S druge strane, svedoci smo da i neki lekari prepisuju antibiotike čak i u nekim slučajevima kada sumnjaju da je u pitanju virus.
"Upravo zbog opasnosti od prekomerne upotrebe antibiotika Ministarstvo zdravlja Srbije je 2017. donelo odluku da ovi lekovi ne mogu da se kupe nigde u slobodnoj prodaji ukoliko nemate recept odgovarajućeg lekara. Zloupotrebe i prekomerne upotrebe antibiotika, posebno kod virusnih infekcija, znači ne možete antibiotikom nešto prevenirati, već samo lečiti, virusi se ne leče antibioticima, za to postoje posebni lekovi. Međutim, procena je samo lekara da li treba dati antibiotik, ali ja bih kao mikrobiolog preporučila da se osim krvne slike uradi i recimo bris guše, urinokultura itd. pa da se na osnovu toga primeni ciljani antibiotik".
Mikrobiolog ističe da svakako antibiotike ne treba uzimati na svoju ruku jer ćemo "zlupotrebom antibiotika uništićemo mogućnost korišćenja tih lekova za naredne generacije". Osim toga, ističe i da ove lekove ne treba uzimati tako olako jer nam uništavaju imunitet.
"Antibiotici deluju ciljano, deluju na mikroorganizme koji su na njih osetljivi. Mi u svom organizmu imamo i zdravih bakterija koji su deo mikrobiota, to su mikroorganizmi koji praktično proizvode neke vitamine, različite supstance, između ostalog i imunski odgovor. Upotrebom antibiotika ne stradaju samo patogeni mikroorganizmi, nego i ovi dobri, tako da preterana upotreba antibiotika uništava sve koji su osetljivi, pa i te mikroorganizme koji su deo mikrobiote i naravno da će doći do poremećaja. Zbog toga se inače uz upotrebu antibiotika preporučuje i primena probiotika", poručila je mikrobiolog Jovanović.
(MONDO)