Imunolog dr Miloš Marković je odgovorio na pitanje koje mnoge interesuje - da li mogu da se zarazim omikronom napolju?
Nova mutacija korone - omikron, postao je dominantan soj širom planete, a kako stručnjaci ističu, širi se poput otvorenog plamena. Situacija nije ništa bolja u Srbiji gde svakodnevno beležimo između 12 i praktično 20 hiljada novozaraženh. Lista simptoma ovog soja se svakodnevno dopunjuje, a zaključak epidemiologa jeste da je omikron daleko zarazniji od delte, ali i na naeki način bezbedniji jer ređe izaziva teške kliničke slike.
O ovom soju govorio je u emisiji RTS Ordinacija prof. dr Miloš Marković, imunolog sa Instituta za mikrobiologiiju i imunologiju Medicinskog fakulteta u Beogradu.
Profesor je govorio o verovatnoći pojave novih mutacija i tome kako svaki novi soj reaguje na imunitet, i dodao da je u prirodi virusa da se razvija na način da zaobilazi odbranu organizma. Bez obzira na to da li je taj imunitet stvoren zavaljujući vakcini ili "prirodnim" putem, odnosno nakon preležanog kovida.
Omikron nije bezazlen
Kako je istakao, ne treba olako otpisati opasnost od zaraze omikronom, koga je nazvao "virusom nevakcinisanih", jer ova mutacija korone ipak izaziva i te kako teške kliničke slike, ali kod osoba koje nisu imunizovane.
"Daleko od toga da je bezazlen, kod nekoga može da izazove tešku formu bolesti, pa i smrtni ishod. Imamo dovoljno dokaza koji to potvrđuju."
Napomenuo je i da najčešći simptomi postkovida, hroničan umor, iscrpljenost, respiratorne smetnje, ne moraju da se jave kod pacijenata koji su imali težu kliničku sliku, već i kod onih koji su imali sasvim blage manifestacije bolesti.
"Studije pokazuju da su značajno ređe postkovid komlikacije kod onih koji su vakcinisani. Vakcina u određenoj meri štiti i od dugorajnog, hroničnog kovida."
Koja vakcina najbolje štiti?
Dr Marković je preporučio svima da prime buster dozu, jer svakako se tako smanjuje rizik od komplikacija usled oboljenja, a njegova preporuka je da, bez obzira na to koju vakcinu ste prethodno primili, treća doza bude neka od ponuđenih RNK cepiva.
"Studije prilično jasno pokazuju da je najbolja opcija da se dobije RNK vakcina. Sve vakcije su odlične, ali činjenica je da Fajzer i Moderna najbolje štite jer najbolje indukuju ta neutrališuća antitela", objasnio je kao i da poslednje studije pokazuju da Moderna za nijansu bolje štiti od Fajzera, ali je i za nijansu više reaktivna, odnosno izaziva jaču reakciju prilikom imunizacije što je logično jer ima više RNK. U ogromnom procentu su rekacije lokanog karaktera koje vrlo brzo prođu.
Da li je moguća zaraza omikronom napolju?
Profesor je odgovorio i na nekoliko pitanja gledalaca a koja se tiču prenošenja ove mutacije na otvorenom. Da li je moguće zaraziti se napolju ako ne nosite masku i u kojim slučajevima?
"Za omikron nema takvih studija. Za neke druge sojeve postoji takva verovatnoća, a to sve zavisi šta radite. Ako sedite napolju u kafiću, nekoliko sati i onako 'pljuckate' jedno drgo, da tako kažem, onda postoji rizik. Kratak boravak, mimohod na ulici? Nije realno. Kada stanete na ulici da proćaskate s nekim 2-3 minuta, pogotovo ako ste na većoj razdaljini, to nije verovatno. Potpun druga priča je ako ste unutra, pogotovo na poslu. Najveće zaražavanje nam je u porodici i na poslu, jer se tu sedi dugotrajno."
A šta je kada na primer na autobuskoj stanici čekamo prevoz i ima dosta ljudi, a ne nosimo masku... Šta se dešava u tom slučaju?
"Svakako je verovatnoća drastično manja nego u autobusu. Iako neke zemlje insistiraju da se nose maske napolju, ja ne mislim da treba. Osim u tim nekim slučajevima kada duže boravite napolju s nekim, nije neophpdno da je nosite. Međutim, čekanje autobusa i ulazak u vozilo, vrlo ima smisla da nosite masku", kaže profesor Marković.
MONDO vas poziva da držite distancu i nosite masku. Poštovanje mera i vakcinacija su jedini način da se spreči širenje epidemije.
MONDO