Danijela Pešić boluje od plućne hipertenzije, bolesti od koje uglavnom obolevaju mladi, a evo šta kardiolog kaže o tom oboljenju.
Plućna hipertenzija je retka, teška i progresivna bolest od koje uglavnom obolevaju mlade osobe starosti 20 do 40 godina. Danijela Pešić, predsednica Udruženja pacijenata Plućna hipertenzija Srbija, jedna je od njih, a sve o svojoj borbi je ispričala u Jutarnjem programu na TV Prva.
"Ja sam jedan od retkih pacijenata koji čitav život živi sa plućnom hipertenzijom i ona je došla kao posledica urođene srčane mane. S moje tačke gledišta, ja ne znam kako je to biti zdrav. Plućna hipertenzija je zaista teška, stalno ste u hroničnom umoru, tu su zamaranja, gušenja, krize... Kada smo bili bez lekova, imala sam dug niz godina gde nisam mogla da pređem više od deset koraka da se ne zamorim. Ljudi to ne mogu da shvate jer kada vi vidite pacijenta poput mene, mladog, 'zdravog', niko vam neće poverovati da vi imate bolest".
Plućna hipertenzija je retka i neizlečiva bolest, ali terapija smanjuje smrtnost za 43 odsto. Kardiolog prof. dr Arsen Ristić otkrio je više o tome.
"Radi se o jednom kompleksnom sindromu. Ono što je ključno je da skratimo vreme od trenutka kada se pojave tegobe, otkad je bolest prisutna, kada se pojavi povišen pritisak u plućima, koji sam po sebi ne bi bio toliki problem da ne opterećuje desnu polovinu srca, koja nije sistem koji može da trpi dugo visoke pritiske. Oni zapravo naprave jednu formu srčane slabosti, desnostrane srčane slabosti, koja se mnogo teže leči nego što se leči slabost leve polovine srca. Prosečno vreme kašnjenja postavljanja dijagnoze u velikim evropskim registrima je blizu dve godine, u SAD nije ništa bolje. Naš prvi zadatak, mi smo formirali nacionalno stručno udruženje koje se bavi plućnom hipertenzijom, koje ja vodim već nekoliko godina, ono što smo uspeli da popravimo je da se bolest ranije prepoznaje, da se brzo uvede osnovna terapija. U poslednjih nekoliko godina smo u prilici da dajemo lekove koji su standard zapadnoevropski i standard SAD", rekao je on.
Simptomi plućne hipertenzije se uglavnom razvijaju polako, a kako bolest napreduje mogu da se pogoršavaju. Neki od najčešćih simptoma su umor, vrtoglavice i nesvestica, pritisak ili bol u grudima, oticanje zglobova, nogu i stomaka, ubrzan puls ili "lupanje" srca, plavičasta boja usana i kože.
(MONDO)