Mnogi sepsu poistovećuju sa trovanjem krvi, što je daleko od istine, tvrdi doktorka.
Svetska istraživanja pokazuju da je svaka 5. smrt na planeti posledica sepse. U Srbiji, ovo smrtonosno stanje mnogi definišu pogrešno. S obzirom na to da većina misli da sepsa nastaje usled komplikacija nakon neke operacije, anesteziolog dr Jelena Veličković razbila je najveću zabludu.
Gostujući u emisiji "Uranak1" na K1 Televiziji, dr Veličković je jasno definisala šta je zapravo sepsa, kako nastaje, kako se leči i zašto je nazivaju "srkivenim ubicom".
"Mislim da kod nas još uvek ne postoji svest, ali ni dovoljno znanja o čemu se zapravo radi kada je sepsa u pitanju. Sepsa je klinički sindrom i stanje od kog na svakih 2.5 sekunde u svetu neko umre. Godišnje skoro 50 miliona ljudi oboli od sepse, a ona odnese oko 11 miliona života i to je najčešći uzrok smrti", rekla je dr Veličković i dodala:
"Postoji nekoliko međunarodnih incijativa i organizacija koje se bave podizanjem svesti o značaju prevencije sepse i koje imaju za cilj da mortalitet od sepse smanje u nekom periodu od narednih 10 godina za 20%", rekla je.
Kako kaže, u Srbiji se mnogo greši kada se govori o samoj definiciji ovog opasnog stanja.
"Kada se kod nas kaže da je neko dobio sepsu, obično misle da je to trovanje krvi, a to je prva zabluda. Zvanična definicija sepse je da je ona klinički sindrom koji se karakteriše teškom organskom dinsfukcijom, znači poremećajem rada nekog organa, a nastalog usled neodgovarajućeg ili neprilagođenog odgovora domaćina na infekciju", objasnila dr Jelena.
Stanje odgovora na infekciju nekog pacijenta zavisi od brojnih faktora.
"Neophodno je da infekcija postoji, ali to je samo jedna karika. Recimo, streptokok kao bakterija, može da izazove gnojavu anginu, blagu upalu pluća, teško zapaljenje pluća ili da se komplikuje sepsom. Ono što razlikuje kliničku sliku tih pacijenata jeste taj neprilagođeni odgovor domaćina na infekciju koji je uzrokovan različitim fenomenima", objasnila je doktorka.
"Taj odgovor zavisi od brojnih stvari od koje su neke poznate, a neke nisu. Način na koji će neko odgovoriti na infekciju je njegovo genetsko svojstvo, kao boja očiju, kao neke druge karakteristike. Način na koji će neko stvarati odbranu od infekcije takođe zavisi i od njegovih stečenih ili urođenih bolesti koje incijalno smanjuju imunitet i predisponiraju za težu kliničku sliku", objasnila je anesteziolog.
Ko je podložniji sepsi?
Dr Jelena Veličković ističe da godine ne igraju važnu ulogu u dobijanju sepse.
"Može da pogodi praktično svakoga i nema veze sa godinama života. Novorođenačka sepsa je nešto što je veoma često. Osobe koje su podložnije razvoju sepsi su osobe starije od 65 godina, novorođenčad zbog tih nezrelih imunoloških mehanizama odbrane, bolesnici sa HIV-om, kao i oni koji imaju dijabetes", rekla je ona i upozorila na koji način da prepoznamo sepsu na vreme.
"Treba da postanemo svesni podataka da svata peta osoba umre zbog sepse. Učestalost pojavljivanja sepse nije bila baš poznata, ali moram da kažem da su danas mnogi počeli drugačije da razmišljaju o njoj. Ključ je u tome da shvatimo da je sepsa hitno stanje i da je ključ rano prepoznavanje i primena svih mera", istakla je.
Tihi simptomi
"Sepsa se ne javlja samo u bolnicama, već i van nje. Ona je jedan od najčešćih uzroka na hitnim prijemima u bolnicama. Ono što treba da probudi sumnju na postojanje sepse je sumnja na postojanje infekcije koje ljudi ne moraju uvek da budu svesni. To može biti urinarna infekcija, infekcija kože, neka prethodna povreda...", navela je doktorka.
Stariji ljudi mogu biti konfuzni, dok ostali mogu imati povišenu temperaturu.
"Simptomi mogu biti suptilni. Ljudi počinju drugačije da se ponašaju, mogu da budu konfuzni, pospani, dezorijentisani, da imaju povišenu temperaturu, jezu, drhtvavicu, slabost, malaksalost, otežano mokrenje. Kod starijih ljudi je češće prisutan sindrom konfuzije i dezorijentacije, a povišena temperatura i ubrzano disanje su univerzalni za bilo koju starosnu kategoriju", objasnila je dr Veličković.
Iako sepsa ima slične simptome kao ostale brojne bolesti, doktorka napominje da prvo moramo da pomislimo na sepsu jer ona ima ozbiljniji ishod od ostalih bolesti.
Koliko traje oporavak od sepse?
"Sepsa se karakteriše produženim oporavkom. Neki pacijenti i godinu dana nakon sepse ne mogu da se vrate na posao, čak ne mogu da obavljaju ni svakodnevne aktivnosti: da se obuku, hrane, kreću. Imunitet posle sepse se održava dosta dugo", objasnila je dr Jelena Veličković.
(MONDO)