Predijabetes je zdravstveno stanje koje je sve rasprostranjenije, ali je problem što često ne daje nikakve simptome. Doktorka je objasnila kako da otkrijete da li ste u riziku!
U Srbiji svaka deseta osoba boluje od predijabetesa, a čak 36 odsto srpskog stanovništva ne zna da ga ima. Ko ima veću sklonostka ovom stanju i kako da proverite u kolikom ste riziku, u emisiji "150 minuta" na TV Prva je objasnila prof. dr Aleksandra Jotić sa Klinike za endokrinologiju Kliničkog centra Srbije.
"Insulinska rezistencija nije dijagnoza. Pripadam grupi istraživača koja se duži vremenski period, poslednje dve decenije, bavi insulinskom rezistencijom kao fenomenom koji se pojavljuje u različitim stanjima. Pojavljuje se u oboljenjima, kao što je tip dva dijabetesa, gojaznost, to je nešto što je možda najpoznatije. Ali isto tako insulinska rezistencija postoji i u drugim oboljenjima, u koronarnoj bolesti, ishemijskoj bolesti mozga, u neurodegenerativnim bolestima, može da postoji i u sindromu policističnih jajnika", rekla je doktorka, dodajući da predijabetes može da se javi i kod potpuno zdravih.
"Karakteristika insulinske rezistencije postoji i kod zdravih ljudi, koji nemaju ništa od ovoga što smo naveli, ali ni zdrava populacija nema isti stepen osetljivosti na biološko dejstvo insulina. Međutim, kad govorimo o predijabetesu, to je nešto što tražimo u određenim skrininzima jer je to stanje koje nema nikakvih simptoma, te osobe su potpuno asimptomatske. Predijabetes je stanje koje se karakteriše vrednostima šećera u krvi koje su više od normalnih, ali ne u onom rangu da bi postavili dijagnozu dijabetesa. Takve osobe, tu nema nikakve razlike u odnosu na pol, nemaju nikakve simptome i veoma dug vremenski period mogu da budu u tom stanju, a da toga uopšte nisu svesne".
Predijabetes se može otkriti laboratorijskm analizima, ali pre toga možete da uz pomoć jednostavne aplikacije za nekoliko minuta utvrdite u kolikom ste riziku od razvoja predijabetesa.
"Predijabetes se može ustanoviti laboratorijskim analizama, ali pre nego što bi neko krenuo na to mora da vidi da li je uopšte u riziku. Prvi korak bi bilo da se identifikuje da li postoji povišen rizik za predijabetes i tip dva dijabetesa, a tek onda da se ide na potvrdu tog stanja. U eri modernih tehnologija, ljudi mogu da odgovore na osam pitanja preuzimanjem aplikcije za pametne telefone, koja se zove predijabetes test, sa Google play-a i Apple stor-a. Ova aplikacija sadrži osam pitanja koja će vam omogućiti da za par minuta odgovorite na pitanja o vašoj starosnoj dobi, polu, da upišete telesnu težinu i visinu, obim struka, neke navike u ishrani, u fizičkoj aktivnosti, da li ste nekad uzimali lekove za povišen krvni pritisak, da li ste nekad u životu izmerili povišenu vrednost glikemije. I tačno, prema stepenu srodstva, u suštini da li neko u porodici ima dijabetes. Na osnovu tih pitanja dobija se zbir poena koji će vam reći u kakvom ste riziku. Ukoliko je taj zbir veći od 15 poena, onda bi bilo dobro otići kod svog lekara i u daljem toku će se raditi laboratorijske analize, koje mogu da otkriju da li ste u stanju predijabetesa, a da apsolutno nemate nikakve simptome".
Dr Jotić je istakla da osobe stare između 20 i 39 godina koje imaju predijabetes a da i ne znaju, u trećini slučajeva će u narednih pet godina razviti dip dva dijabetesa. Utoliko je važnije uraditi test i utvrdili da li ste u rizičnoj grupi.
"Ako ne znaju da imaju predijabetes, a mladi su, oni su mnogo duže izloženi faktorima rizika koji mogu da ih dovedu u tip dva dijabetesa. Sa druge strane, zahvaljujući preventivnoj strategiji mogu da ne nastave kroz taj kontinuum, već da normalizuju stanje, iz predijabetesa da se vrate u potpuno normalno stanje".
Doktorka je dala i savete u vezi sa tim šta svako od nas može da uradi kako bi smanjio rizik od razvoja predijabetesa i kasnije dijabetesa. Njen savet je da ukoliko imate prekomernu težinu zaboravite na stroge dijete, već da idete ka postepenom menjanju navika, te da smanjite dnevni unos kalorija za oko 500 dnevno. Takođe, dr Jotić savetuje da ne dozvolite da jedete jednom dnevno jedan veliki obrok, ali i da uvedete svakodnevnu fizičku aktivnost.
"To ne mora da bude teretana i trening, može šetnja sa prijateljima", poručila je ona, dodajući da tako neće trpeti vaš socijalni život, a usput ćete raditi i nešto dobro za svoje zdravlje.
(MONDO)