Opasni akutni hepatitis nepoznatog porekla koji napada decu vrtoglavo se širi evropskim zemljama i sve je bliži Srbiji! Reč je o misterioznoj bolesti jetre koja pogađa malu decu i školarce, a Svetska zdravstvena organizacija (SZO) saopštila je da je do sada prijavljen najmanje jedan smrtni slučaj u vezi sa epidemijom bolesti!
Podsetimo, prošle nedelje je ova virusna infekcija bila registrovana u četiri evropske zemlje, dok su naši lekari rekli da za sada infekcija nije registrovana kod nas, te i da se najverovatnije radi o hepatitisu A, to jest infektivnoj žutici, koja se u našoj zemlji javlja sporadično, jako brzo se širi i veoma je zarazna. SZO je u subotu saopštila da se bolest proširila u 11 evropskih zemalja, a među njima je registrovan i prvi slučaj u Rumuniji.
"Od 21. aprila 2022. godine prijavljeno je najmanje 169 slučajeva akutnog hepatitisa nepoznatog porekla iz 11 zemalja EU i Amerike. Slučajevi su prijavljeni u Ujedinjenom Kraljevstvu Velike Britanije i Severne Irske (114), Španiji (13), Izraelu (12), Sjedinjenim Američkim Državama (9), Danskoj (6), Irskoj (manje od pet), Holandija (4), Italija (4), Norveška (2), Francuska (2), Rumunija (1) i Belgija (1)", navodi se u saopštenju SZO i dodaje da su zaražena deca starosti od mesec dana do 16 godina.
"Za 17 zaražene dece (otprilike 10 odsto) bila je neophodna transplantacija jetre, a prijavljen i najmanje jedan smrtni ishod", upozoravaju iz SZO. Iz ove organizacije navode da su u toku istraživanja kako bi se utvrdio pravi uzrok akutnog hepatitisa kod dece, a sumnja se da je u pitanju neki novi, do sada nepoznat adenovirus.
Naime, od 169 zaražene dece adenovirus je otkriven kod najmanje 74 njih, i to uglavnom adenovirus tip 41, pri čemu je najmanje 19 dece imalo istovremeno i korona virus.
Iako je adenovirus trenutno jedna hipoteza za osnovni uzrok, to ne objašnjava u potpunosti težinu kliničke slike. Infekcija adenovirusom tipa 41 ranije nije bila povezana s takvom kliničkom slikom. Adenovirus tip 41 obično se manifestuje kao dijareja, povraćanje i groznica, često praćen respiratornim simptomima.
"Iako su postojali izveštaji o slučajevima hepatitisa kod imunokompromitovane dece sa adenovirusnom infekcijom, nije poznato da je adenovirus tipa 41 uzrok hepatitisa kod inače zdrave dece", navode iz SZO i dodaju da većina zaražene dece nije primila vakcinu protiv kovida, što odbacuje hipotezu da je akutni hepatitis možda posledica vakcinacije.
Infektolog prof. dr Žarko Ranković kaže za Kurir da se najverovatnije radi o epidemičnom hepatitisu, u našem narodu poznatijem kao zarazna žutica, koja se najčešće prenosi prljavim rukama.
"Što se tiče mera prevencije, najbitnija je higijena ruku, ali ova bolest može da se prenese i zagađenom hranom ili vodom. Ukoliko je u pitanju zagađena voda, to jest hidrična epidemija, infekcija je veoma zarazna i jako brzo se širi, pogotovo u vrtićima, školama, pa i kod starijih u kafićima ili restoranima. U pitanju je akutna upalna bolest jetre koja je uzrokovana malim RNK virusom koji se prenosi fekalno-oralnim putem", kaže prof. dr Ranković i dodaje:
"Simptomi infekcije koji su i prvi alarm za roditelje jesu slabost, malaksalost, povišena temperatura u pojedinim slučajevima, gubitak apetita, mučnina, povraćanje, žuta prebojenost beonjača. Stolica postaje bela, dok je mokraća tamne boje, kako medicinari kažu - boje piva".
Napada tkivo jetre
Pedijatar dr Saša Milićević kaže za Kurir da se kod nas akutni hepatitis najčešće javlja sporadično.
"Nadajmo se da se infekcija neće proširiti i kod nas. Ukoliko dođe, mogla bi da napravi ozbiljan problem jer virus napada direktno tkivo jetre. Kako je reč o bolesti prljavih ruku, poznatija je i kao infektivna žutica. Ova infekcija napada jetru, tačnije, dolazi do upale tkiva jetre i vrlo lako se prenosi i na starije".
(MONDO/Kurir)