Iako mnogi misle da prolećni umor ne postoji, činjenica je da se tokom ovog godišnjeg doba mnogi osećaju pospano, umorno, slabo ili mrzovoljno. Čini se da se u poslednje vreme sve više govori o prolećnom umoru, koji može biti glavni krivac vašeg nezadovoljnog osećanja.
O tome je u "Jutru" na Prvoj govorila i doktorka Biserka Obradović, koja je otkrila razliku između hroničnog i prolećnog umora, kako se prolećni manifestuje, koliko traje i kako ga sprečiti.
"Prolećni umor traje od par dana do četiri nedelje, a to zavisi pojedinačno od svakoga od nas. Prolećni umor se razlikuje od hroničnog. Nastaje u proleće, to je stanje, a ne bolest. Reč je o stanju organizma koje nastaje prilikom prilagođavanja na toplije dane, znatno duže dane, na dane sa sniženim atmosferskim pritiskom, jer naš organizam mora da se prilagodi zato što ima jedan drugačiji način življenja tokom zimskih meseci", rekla je dr Obradović i dodala:
"Pre svega smo konzumirali hranu koja je kaloričnija i teška, bio je smanjen unos C vitamina, a on deluje na iskoristljivost kiseonika u našim ćelijama i tkivima. Malo smo vežbali, malo smo se kretali, a to je uslovilo našu tromost, dobili smo i neku kilu više. Posebno smo takvi kada shvatimo da ne možemo da uđemo u omiljeni komad odeće", objasnila je doktorka i istakla važnost vitamina D.
"Takođe, imali smo nedostatak D vitamina, koji nastaje pod uticajem sunčevih zraka. On je jedan od glavnih krivaca za naš umor, nedostatak energije i za ono što se svi pitaju, a to je zašto kosa opada u proleće. Mi zimi trošimo manje svežeg voća i povrća, uvek smo skoncentrisani na meso, mislimo da nam treba jaka hrana jer je hladno. Naprotiv, treba da uvedemo što više voća i povrća", rekla je doktorka.
Kako sprečiti prolećni umor?
"U ovom vremenu smo pospani, mrzovoljni, deprimirani, imamo loš san, a sve su to pokazatelji prolećnog umora. Mnogi ne znaju da razlikuju da li je to depresija ili prolećni umor. Za to je krivac seratonin. U njegovom nedostataku imamo lučenje melatonina, a on je odgovaran za san. Taj disbalans, koji ide u korist melatonina, utiče da budemo pospani i mrzovoljni. Treba da boravimo što više na suncu, da bismo imali lučenje seratonina. To je hormon sreće i zadovoljstva, da bismo uvek bili nasmejani", rekla je doktorka.
Odmor ne podrazumeva samo spavanje, naprotiv. Prolećni umor rešava se fizičkom aktivnošću u granicama normale, ističe dr Obradović.
"Nagle vremenske promene utiču na naš organizam tako što pod uticajem toplote naše telo želi da oda višak temperature. Šire se krvni sudovi, preznojavamo se, a širenjem krvnih sudova pada pritisak. Mladi slabo koznumiraju tečnost, izlaze uveče, pa su često neispavani. Vrlo često smo svedoci u autobusu kada mlada osoba kolabira", kaže dotkroka i dodaje:
"Hronični umor nastaje bilo kada, ne isključivo u proleće. On nastaje ako više dana dolazi do premora, svesni smo da smo mnogo radili tih dana i da je došlo do toga. Mnogo je važniji aktivni odmor od pasivnog, da organizam dobije kiseonik. Dakle - pešačenje, vežbanje i voditi računa da sve ćelije dobiju kiseonik", otkrila je doktorka.
(MONDO)