Lupanje i preskakanje srca, kao i zamaranje, simptomi su postkovid stanja.
Tegobe sa srcem, umaranje, aritmije, samo su neke od posledica korona virusa, rekla je u Jutarnjem dnevniku dr Marija Zdravković iz KBC "Bežanijska kosa". Ona je objasnila i ko se najbrže oporavlja posle kovida, kao i da li postoji razlika između muškaraca i žena kada je stabilizacija organizma nakon bolesti u pitanju.
Korona ostavlja posledice na kardiovaskularni i respiratorni sistem, smanjuje se kapacitet disanja, pojavljuje se miokarditis, a brojne su i aritmije. Direktorka KBC "Bežanijska kosa" kaže da je oko 120, od ukupno 3.500 pacijenata nedeljno, upućeno sa suspektnim postkovid stanjem.
Dr Zdravković kaže da bi pacijent trebalo da dođe na pregled obrađen u domu zdravlja od strane izabranog lekara sa osnovnim laboratorijskim analizama i sa isključenim drugim težim oboljenjima. Ukazuje da je najveća greška odmah smatrati da pacijent ima postkovid sindrom, a ne isključiti teža oboljenja, čega je bilo. Zato se urade laboratorijske analize, kardiološki pregledi i pregled pulmologa - a vrlo često se uključuje i endokrinolog, fizijatar, reumatolog u zavisnosti od kliničke slike.
Posledice se najčešće reprekutuju na karidovaskularni i respiratorni sistem, smanjen kapacitet disanja, fokalni miokarditis, u praksi se ogledaju kroz aritmije, ima i onih koje su opasne po život.
"Pacijenti koji imaju težu sliku imaju duži oporavak. Postoje osobe koje u prvom trenutku nisu imale težu kliničku sliku. Kovid se razvukao i dugo je trajao, možda se nisu na vreme javili. Bitno je da se posledice dijagnostikuju i leče", napominje Zdravkovićeva.
Ko je imao hronično oboljenje ono se pogoršalo tokom kovida, srčana insuficijencija prerasla je u koronarnu bolest, a posledice osećaju i plućni bolesnici. Doktorka podvlači veliki broj sličnih slučajeva, pacijenata koji su dolazili zbog lupanja i preskakanja srca, zamaranja, lupanja srca, ali bez drugih tegoba. Obično se ispostavi da imaju postkovid miokarditis.
Žene su u nešto lošijoj situaciji verovatno zbog hormonalnog statusa i slabije fizičke aktivnosti, a najbolje se oporvljaju osobe koje su pre kovida bile u dobroj fizičkoj kondiciji.
"Uvek savetujemo, ne samo zbog kovida, da se misli na ishranu, da se vrši kontrola telesne mase, i fizičku aktivnost, ali ne bez provere kardiološkog statusa", podvukla je Zdravkovićeva.
(MONDO)