Alarmantni podaci o količini konzumacije cigareta u Srbiji naveli su stručnjake da otkriju najbolju metodu za ostavljanje.
Samo jedan od tri pušača pokuša da ostavi duvan bez ičije pomoći. Od njih, 30 odsto uspe da izdrži samo dva dana bez cigareta. Kako ih ostaviti i koliko je potrebno vremena da nam nestane iz misli, otkrili su u "Uranku" na K1 televiziji Milenko Petronijević, terapeut za ostavljanje cigareta i dr Snežana Alčaz, neuropsihijatar.
Oni su istakli da Srbi uglavnom imaju pogrešne motive za odricanje od duvana, a to su vreme i novac. U takvim slučajevima, obično će se vratiti ovom poroku.
"Svi mi, koji smo nekada pušili, počeli smo to da radimo u srednjoj školi da bismo bili deo ekipe. Alarmantne vesti da 25 odsto srednjoškolaca puši jesu zabirnjavajuće. Kod mene sve više mladih dolazi u želji da se odreknu pušenja, a takav slučaj nije bio u moje vreme. Prethodna dva veka bili su vekovi pušačke kulture, a danas nije poželjno, a u nekim zemljama nije ni normalno. Apsurdno je da je negde normalnije zapaliti džoint, ali tako je", ističe terapeut, dok doktorka otkriva koje su najbolje mere za smanjenje broja pušača:
"Mere koje su preduzete idu ka tome da se smanji broj pušača. Najfikasnije mere za prevenciju i motivisanje za prestanak su mere povećanja cena cigareta i različite zabrane, poput pušenja na javnim mestima, pa čak i na terasama zgrada. To se posebno odnosi na mlade jer oni imaju ograničen džeparac, pa im je problem da nabave cigarete", otkriva dr Alčaz i objašnjava kako cigarete utiču na nas:
"Cigareta menja naš mozak i utiče na to da pušenje postaje zadovoljstvo. Aktivira centre za nagrađivanje u mozgu i daje noseće neprijatnosti koje traju kratko. Posle izvesnog vremena dolazi do tolerancije, do apstinencijalne krize, neke vrste neprijatnosti, fizičkih i psiholoških simptoma kad se prestane sa pušenjem. Onda se razvija zavisnost od nikotina kao hronična bolest. Ljudi obično posle pet pokušaja uspeju da ostave cigarete. Smatra se da mnogo veći broj pušača umire od posledica pušenja nego što zavisnik od droge ili akohola umire od svoje zavisnosti. Pušenje je najčešča, ali ispada i najopasnija zavisnost", kaže doktorka.
Šta je najbolja motivacija?
"Najčešći motiv jesu zdravlje i novac, ali tu postoji problem. Skupe su nam cigarete i znamo da nam uništavaju zdravlje, i ako ih ostavimo, ostavljamo ih snagom volje. Doživljavamo ih kao prijatelje. To je kao da žrtvujemo prijatelja da bismo dobili korist na nekoj drugoj strani. Tako je jako teško ostaviti ih, jer je dovoljan najmanji okidač da im se vratimo. Ako su vam to motivi, onda upadate u opasnost da ćete ih ostaviti snagom volje i da će vam nedostajati i posle 20 godina, što nisu retki slučajevi", kaže terapeut i dodaje:
"Najbolji motiv je da čovek shvati da postaje rob ako puši, da gubi slobodu. Oslobađanje od ropstva je najbolji motiv da čovek ostavi pušenje, da čovek shvati da mu je mnogo lepše i bolje bez njih. Svi znamo da su problem novac i vreme. Kao i većina ljudi, i ja sam koristio nikotinske zamene ili bilo koje druge zamene. Puši vam se cigareta, vi odlučite da pojedete nešto. Ja sam ih ostavio metodom kroz koju postajete srećni jer ih ostavljate. Važno je da shvatite da se ničega ne odričete ako ostavljate cigarete. Postoji fizička kriza koja traje nekoliko dana, čovek oseća neku prazninu, nesigurnost, ne zna šta da radi sa rukama", rekao je Milenko Petronijević, dok doktorka ističe da elektronske cigarete ne mogu da se koriste kao sredstvo za odvikavanje.
"Elektronska cigareta nije ispitana kao lek. Ona se preporučuje, ali nema odobrenje da se koristi kao odvikavanje od duvana. Sadrži nikotin i služi za nanošenje manje štete. Nema katrana, nema ugljen-monoksida, ali sadrže neke druge sastojke i pokazalo se da izazivaju specifičnu bolest pluća", kaže dr Alčaz.
Najbolja metoda za ostavljanje cigareta, kažu, jeste metoda Alen Kar, knjiga koja je prodata više od 10 miliona primeraka širom sveta. Milenko otkriva da postoje terapije koje je mogu zameniti, uz pomoć koje je pomogao ljudima, ali i sam ostavio duvan.
"To su grupne terapije, traju oko pet sati, na 45 minuta je pauza za pušenje. Zasnivaju se na razgovorima. Najveća zabluda je da nećemo biti srećni kad ih ostavimo, da ćemo imati krize, da nećemo uživati u kafi, da nećemo moći da hendlujemo stres. Pomogao sam nekoliko hiljada ljudi da ostave cigarete za pet sati. Ne treba da se pročita prvo knjiga, živa reč je čak bolja. Na tim pauzama svi odu na pušenje jer su u toku razgovora nervozni. Na godinu dana, nešto više od 50 odsto ljudi ostavi pušenje", rekao je terapeut.
(MONDO)