Digestivni onkolog objasnio je sve o lečenju raka debelog creva, koji je treći po učestalosti obolevanja u svetu, a pojasnio je i detalje o novom leku za kancer o kojem priča ceo svet!
Rak debelog creva je u svetu treći vodeći uzrok obolevanja, a prema poslednjim podacima, godišnje u Srbiji od ovog raka oboli oko 4.500 ljudi, a više od 200 umre.
Digestivni onkolog dr Nenad Mijalković je o ovoj vrsti raka govorio u emisiji Uranak na K1, primećujući da sada ima više pacijenata, posebno posle "pauze u dijagnostikovanju" koja je usledila zbog pandemije kovida.
"Početna faza znači da tumor može da se operiše, imate tumor rektuma ili debelog creva koji se operiše i u većini slučajeva to su tumori koji su tu lokalno ili su zahvatili neku limfnu žlezdu okolo. To je takozvani treći, a može da bude drugi stadijum, da nemate nijednu pozitivnu žlezdu. To je onda dobra priča, onda je preživljavanje ako je u drugom stadijumu 90 odsto, ako je u trećem 60-70 odsto", pojasnio je dr Mijalković, objašnjavajući šta je najveći problem kod lečenja raka debelog creva.
"Problem kod debelog creva je što kod samo pet do deset odsto pacijenata može da se primeni imunoterapija, za razliku od melanoma ili tumora pluća gde mnogo veći broj pacijenata reaguje na imunoterapiju".
Nedavno su svi svetski mediji pisali o novom leku protiv raka, koji je zapravo modifikovani virus dizajniran da selektivno inficira i ubija ćelije raka, a da poštedi zdrave. Digestivni onkolog, koji je nedavno bio i na jednom naučnom kongresu u Americi, pojasnio je detalje o tome kako ovaj lek zapravo radi.
"Pričalo se o tome na kongresu u Americi, to je bila faza jedan studije, to znači da se da malom broju pacijenata, dvadesetak pacijenata, svima istu, tu novu terapiju. Pre toga je bilo na životinjama i to je bilo uspešno. To je mRNA vakcina, kao Fajzerova protiv kovida, taj sistem je napravljen još pre kovida, u smislu da se nađe lek za rak. Za rak pankreasa je bila interesantna studija. Pokazalo se da je posle operacije karcinoma pankreasa preživljavanje pet odsto, a kada se da prvo jedna imunoterapija, pa jedna ta mRNA vakcina, pa hemioterapija, svi koji su to dobili su bili posle 15 meseci, za sada kada je presek rađen, bili su živi, to je već veliki uspeh".
Ipak, doktor je na kraju rekao da to "još uvek nije revolucija, to je nada jer to još uvek faza jedan".
(MONDO)