Ukoliko krijete negativne emocije i trudite se da ''izgledate srećno'', nećete rešiti probleme, objašnjavaju stručnjaci.
Svi se mi tokom dana, života uopšte, susrećemo sa brojnim osećanjima koja su nastala usled raznih događaja i situacija. Dovoljan je mali okidač da se pojave određene emocije.
Kada vam neko kaže nešto loše na račun fizičkog izgleda, osetićete se tužno, a samopouzdanje će vam opasti. Dok neke negativne emocije ne mogu da se kontrolišu, poput besa jer su kratkotrajne i veoma intezivno se ispoljavaju, ili tuge koja je nastala usled nekog nesrećnog događaja, ipak možete da osvestite taj momenat u sebi i da razumete da ste ljudsko biće koga podjednako čine i pozitivna i negativna osećanja.
Namerno guranje stvari pod tepih, na kraju uvek izađe na videlo i odrazi se loše na vas. Gomilanje negativnih emocija vi samo privremeno odlažete problem koji vas muči. Ukoliko krijete ove emocije i trudite se da ''izgledate srećno'', nećete rešiti problem. Lažna pozitivnost je i te kako toksična, objašnjavaju stručnjaci.
Koliko i na koji način pretvaranje da ste zapravo srećni i kada niste, može da ugrozi odnose sa ljudima, vezu, ali i da utiče loše na vas, objasnili su psiholozi i naveli znakove koji ukazuju na to. Evo kako da ih prepoznate.
Razlike između optimizma i toksične pozitivnosti
Nema ničeg loše u pozitivnom pogledu na život. Ono povoljno utiče na vaše mentalno zdravlje, međutim tanka je granica između optimizma i toksične pozitivnosti.
Razlika je u tome što kod toksične pozitivnosti odbijate da razumete složena osećanja, poput razočarenja ili prezira, već ih samo prikrivate lažnim osmehom. Time se problem gomila u vama, a nikako ne rešava.
Psihijatar Šon Kac kaže da je dobro biti optimističan i pun nade, ali lažan optimizam može biti veoma štetan.
Primeri toksičnog pozitivizma
Ovo nije ništa novo. Bar jedanput se svako od nas u nekom trenutku susreo sa toksičnim pozitivizmom, kada je na primer morao da odglumi da je sve u redu, kako se ne bi rasplakao pred svima.
''Negativne emocije su deo čoveka i imaju veoma važnu ulogu u životu. Bez razumevanja i prihvatanja patnje, tuge ili straha vaša ličnost neće biti potpuna'', raekao je Kac.
On je objasnio da se u odnosima ovakve emocije najviše ispoljavaju, ali takođe i ređe prihvataju. U vezi je veoma važno da razumete šta vam partner govori i ne bodriti ga time da će sve biti u redu, ako on sam ne oseća to.
Kada partneru kažete ''nemoj biti negativan'', znači da od njega želite da uvek bude nasmejan i srećan, a kao što je poznato čovek se ne sastoji samo od pozitivnih emocija.
''Život jeste težak, ali ako u svemu vidite jednu stranu - samo pozitivnu, teže ćete poverovati da je to zapravo tako ili ćete samo zavaravati sebe'', objasnio je Kac.
Zato se postavlja pitanje kako se onda izboriti sa negativnim emocijama?
Odbijanjem da priznate negativne emocije, one neće nestati, a problem koji vas muči će i dalje biti tu. Ako ih ignorišete, vrlo lako ova osećanja mogu da se ispoljiti na druge načine. Ili ćete postati destruktivni, ili ćete se povući u sebe i postati skloniji ka razvitku mentalnih poremećaja, poput depresije i anksioznosti.
Ukoliko osetiti neke od ovih simptoma, najbolje je da porazgovarate sa stručnim licem i više se informišete o emocijama putem knjiga ili emisija. Emocionalna pismenost u današnje vreme je postala veoma važna!
Razgovor sa prijateljima od poverenja, članovima porodice ili vašim partnerom takođe može biti koristan, rekao je psihijatar Kac.
(MONDO)