Da li ste ikada čuli da je neko INTP ličnost? I šta to uopšte znači? Da bude jasnije kako je nastao sam naziv, INTP se sastoji od četiri akronima na engleskom jeziku koji zapravo opisuju takvu osobu. Ona je introvetna, intuitivna, razmišlja i percepira. Zanimljivo je da na svetu svega 3 odsto populacije čine INTP ljudi.
Da bi se uopšte otkrilo da imate određeni tip ličnosti, koriste se različiti testovi, a jedan od mogućih je i Majers-Brigzov indikator koji je zadužen da proceni osobu, njene mogućnosti i želje. Uz pomoć njega ljudi se grupišu u 16 različitih tipova ličnosti, među kojima je i INTP tip.
Jedan od ovakvih ljudi bio je i Albert Ajnštajn. Očigledno da mu je ova karakteristika omogućila da razmišlja ''izvan kutije'' i dođe do genijalnih teorija u polju fizike. Ali šta je to toliko drugačije kod ovih ljudi što ih razlikuje od ostalih?
Karakteristika koja se najviše ističe od svih ostalih kod INTP osoba jeste mogućnost da ona osvesti svoje emocije i racionalizuje ih. Ovakva osoba zapravo ne oseća emocije koje mu preplave telo usled različitih događaja, kako stresnih tako i radosnih, već ih odmah analizira i razmišlja zbog čega su one nastale, ali i kako da se odbrane od njih, ukoliko su negativne.
Pozitivne karakteristika INTP osoba:
- Apstraktno razmišljaju;
- dobri su u rešavanju problema;
- lojalni su svom krugu ljudi;
- logični;
- kreativni;
- nezavisni.
Negativne strane INTP osoba:
- Imaju manjak samopouzdanja;
- neosetljivi su i hladni prema drugima;
- povučeni su;
- teško pokazuju osećanja;
Da li to znače da su ovakve osobe poput ''sante leda'' i da ne poseduju empatiju?
Zapravo, doktora kliničke psihologije Perpetua Neo, objasnila je na koji način racionalizacija emocija utiče na INTP osobe i okolinu.
''Može doći do toga da osuđujete ili grdite sebe jer ste isuviše uznemireni zbog neke 'sitnice' ili da prisiljavati sebe da razmišljate pozitivno, što nikako nije rešenje. Takođe, vrlo lako se može desiti da svoju tešku situaciju uporedite sa drugima kojima je još teže. Na taj način umanjićete njen značaj i težinu'', objasnila je doktorka.
Emocije su sastavni deo nas i ne smemo da ih guramo pod tepih. Ignorisanje neprijatnih emocija, a koje su sastavni deo određenih poremećaja, poput anksioznosti, nije poželjno rešenje.
''Razvili smo taj osećaj da procenimo situacije, da osetimo pravi trenutak kada da se povučemo kako bismo mogli da se zaštitimo i preživimo“, objašnjava doktorka i dodaje da se ovaj princip može primeniti i na mnoge druge emocije, kao što su bes, tuga, pa čak i sreća.
Idealan balans misli i emocija je savršena kombinacija kako bismo znali kojim putem da krenemo, na koji način da se postavimo u poslu ili sa prijateljima, kolegama, dragom osobom i na kraju krajeva kako da se postavimo pred samim sobom.
Emocije nisu naši neprijatelji, ali određenim tipovima ličnosti, poput INTP osoba mogu predstavljati. Umesto toga bolje je iskoristiti ih za donošenje zdravih i korisnih odluka.
(MONDO)