Brazilski naučnici pratili su 2.000 ljudi starosti od 50 do 75 godina, kako bi utvrdili određene kriterijume za koje veruju da određuju da li je osoba u riziku od rane smrti. Evo šta su otkrili.
Balansiranje na jednoj nozi
Nova studija je pokazala da ljudi koji ne mogu da balansiraju stojeći na jednoj nozi imaju veći rizik od rane smrti.
Više od 1.700 učesnika studije prošlo je razne fitnes testove, uključujući i taj da je trebalo da stoje na jednoj nozi 10 sekundi. Položaj u kojem je trebalo da balansiraju podrazumeva da jedno stopalo stave blago napred, dok drugu nogu savijaju u kolenu i stopalo naslanjaju iza kolena ispružene noge. Ruke su pored tela, a glava je u pravom položaju.
Problem u održanju balansa nije sam po sebi uzrok rane smrti, ali kako objašnjava vodeći autor studije dr Klaudio Žil Araužo, dobar balans je potreban u svakodnevnom životu, pa je tako gubitak balansa loš po zdravlje.
Brzina hodanja
Stariji ljudi koji sporije hodaju imaju mnogo veći rizik od smrti, pokazalo je istraživanje.
Naučnici su utvrdili da muška grupa volontera koji su hodali najsporije prelaze 90 metara po minutu, dok oni koji hodaju najbrže prelaze 110 metara po minutu. U ženskoj grupi su najsporije bile dame koje su prelazile 81 metar za minut, a najbrže 90 metara za minut.
Analizom je utvrđeno da je u najsporijoj grupi hodača rizik od smrti do kraja studije bio veći za 44 odsto, nego u najbržoj grupi. Naučnici objašnjavaju da oni koji brže hodaju uglavnom imaju bolje kardiovaskularno zdravlje.
Stajanje i sedenje
Jednostavna vežba sedanja i ustajanja bez pridržavanja za bilo šta takođe pokazuje koliko dugo će neka osoba živeti. Ljudi kojima je teško da ustanu, a da se ne pridrže za nešto imaju pet puta veći rizik od rane smrti, pokazalo je istraživanje.
Hodanje uz stepenice
Ako možete bez preteranog napora da se popenjete stepenicama četiri sprata, to je svakako dobar znak vašeg zdravlja! To su utvrdili naučnici nakon što je 12.000 ljudi trčalo na trakama za trčanje, a sami su birali brzinu koja ih iscrpljuje. Za to vreme su naučnici motrili na rad srca učesnika, a pratili su njihovo zdravlje i narednih pet godina.
Ispostavilo se da je tom periodu samo 1,2 odsto ljudi koji su imali dobre rezultate na testu preminulo, u poređenju sa 3,2 odsto onih kojima je to bio preveliki napor.
Naučnici kažu da vam nije potrebna traka da biste proverili u kakvom vam je stanju srce – dobro je ako možete da se popenjete tri sprata brzim hodom bez pauze ili četiri sprata hodom normalne brzine.
Jačina stiska ruke
Veruje se da ljudi koji imaju slab stisak ruke imaju veći rizik od rane smrti. Štaviše, jedna studija je pokazala da ljudi sa slabim stiskom ruke imaju čak 20 odsto veći rizik od rane smrti.
Jačina stiska učesnika studije merena je pomoću ručnog dinamometra, a ispostavilo se da je na svakih pet kilograma manje u jačini stiska veći rizik od smrti bilo kog uzroka, a za petinu veći od kardiovaskularnih bolesti i raka.
Naučnici objašnjavaju da je jačina stiska zapravo dobar pokazatelj zdravlja kostiju i mišića.
Sklekovi
Ljudi kojima je teško da urade deset sklekova imaju skoro dva puta veći rizik od infarkta ili moždanog udara nego oni koji bez problema urade 40 sklekova.
Naučnici su među grupom volontera utvrdili da oni koji mogu da urade 40 sklekova imaju 96 odsto manji rizik da dožive infarkt ili možda udar, u poređenju sa onima koji rade po manje od deset sklekova. Oni objašnjavaju da je ova vežba pokazatelj jačine mišića, koji štite od visokog krvnog pritiska i raznih bolesti.
(MONDO)