Sa visokim krvnim pritiskom danas se sve više suočavaju i mlade oosobe, a u određenim položajima može biti signal da se bliži srčani udar.
Koja navika je glavni krivac za visok krvni pritisak, kako na njega utiču nagle promene vremena i vrućine, kako da izbegnu nesvesticu oni koji imaju nizak pritisak, otkrila je u "Jutru" na Prvoj doktorka Biserka Obradović.
"Povišen krvni pritisak je tihi ubica u našem organizmu, zato što kod mnogih prolazi bez simptoma i ljudi se vrlo često javljaju zbog nekih drugih tegoba. Tada se konstatuje jako visok krvni pritisak, koji je već uništio mnoge organe, srce, bubrege, vid i ostale. Mi imamo 95 odsto slučajeva sa esencijalnim krvnim pritiskom, kom se ne zna uzrok, zašto je nastao. Tek samo od 5 do 10 odsto znamo uzrok nastanka tog krvnog pritiska. Malo ću slikovito da objasnim koliko je opasan", rekla je dr Obradović i dodala:
"Kada prepumpate gumu na biciklu, ako krenete da vozite, eksplodiraće. Kada dođe do poplava, mala rečica nadođe, ima veliku snagu i ruši sve pred sobom. Isto je i sa pritiskom kada je on visok. To su one silne naslage koje imamo na krvnim sudovima, ne možemo da se pohvalimo da ih neko od nas nema", objasnila je doktorka.
Šta izbegavati ako je krvni pritisak visok?
"Moramo da kontrolišemo pritisak, da vodimo zdrav život. Ne smemo da unosimo velike količine soli. Svi znamo da natrijum zadržava tečnost u organizmu i samim tim ta tečnost povisuje krvni pritisak. Nekada davno smo unosili jedan gram soli dnevno. Kada su Kinezi počeli da konzervišu meso putem soli, ta količina se znatno povećala. Nažalost, to nam varira uglavnom od 9 do 12 grama i to je baš mnogo", rekla je doktorka i dodala:
"Naš organizam dnevno treba da unese od 5 do 6 grama soli. Možda nešto više u letnjim mesecima, jer tada gubimo dosta soli i elektrolita putem znojenja. Naš organizam tada želi da se oslobodi viška toplote i on to radi putem znojenja i širenja krvnih sudova. Samim tim, ako su krvni sudovi zdravi, širenjem dolazi do pada krvnog pritiska. Vrlo često kod mladih dolazi do kolapsa tokom leta. Tada im treba dati kašičicu soli i čašu vode, treba da legnu, podignu ruke, noge", rekla je doktorka.
Problem su simptomi kojih nema
"Povišen krvni pritisak ide bez simptoma, ali kod nekih to mogu biti glavobolja, vrtoglavica, nesvestica, umor, malaksalost. Kad nam se pacijent javi, izmerimo pritisak i vidimo velike vrednosti, kad kažemo da on mora da uzima lekove za sniženje krvnog pritiska, pacijent se dosta buni. Kod mnogih može da se javi krv u nosu i to je dobro, jer je bolje da krv pukne u nosu nego u glavi", objasnila je doktorka i dodala:
"Vrednosti gornjeg krvnog pritiska su uglavnom od 120 do 140, a donjeg od 60 do 80, tolerancija je eventualno do 90. Krvni pritisak je odgovaran u 62 odsto moždanih udara, a oko 40 odsto srčanih udara. To su veliki procenti", objasnila je dr Obradović.
(MONDO)