Koncept očuvanja mozga nakon smrti poznat je hiljadama godina, još od vremena starih Egipćana. Vadili bi mozgove kroz nozdrve mrtvih faraona i stavljali pored njihovih mumificiranih tela, jer su verovali da će tako njihove duše živeti čitavu večnost.
Danas mnogi razmišljaju o životu posle smrti, pod teorijom da "nije važno telo, već mozak". Telo se može zameniti, ali mozak, koji sadrži sve naše misli i sećanja, ne može.
Zbog toga su neki ljudi pribegli plaćanju depozita od 10.000 dolara kompaniji "Nectome" iz Silicijumske doline, kako bi učestvovali u proceduri koja uključuje očuvanje mozga van tela nakon smrti. Nije trebalo dugo da istraživanje ove kompanije izazove brojne reakcije, jer mnogi tvrde da bi usluga koju kompanija reklamira, mogla da mami ljude da "izvrše samoubistvo kako bi sačuvali svoj mozak".
Međutim, Robert Mekintir, osnivač kompanije "Nectome", ističe da je postupak legalan, jer se njegova kompanija konsultovala sa advokatima koji su upoznati sa kalifornijskim Zakonom o opciji kraja života, a koji omogućava lekarima da pomognu pacijentima u okončanju sopstvenih života.
On kaže da je istraživanje njegove kompanije fokusirano na "očuvanje dugoročne memorije". Ipak, koliko daleko je nauka stigla u očuvanju mozga nakon smrti?
Naučnici sa Univerziteta Jejl 2018. godine uspešno su održavali mozgove svinja u životu, i do 36 sati nakon smrti. Uspeli su da vrate cirkulaciju u mozgove svinja, pri čemu je otkriveno da su milijarde pojedinačnih ćelija u mozgu "zdrave i sposobne za normalnu aktivnost".
Dakle, sa naučne tačke gledišta, zaista je moguće održati mozak živim van tela, i to tokom dužeg vremenskog perioda, ali trenutno ne postoji tehnologija koja bi dokazala da svest i sve informacije koje su sačuvane u umu, mogu da budu zaista sačuvane.
Ipak, čak i ako bismo mogli legalno da vratimo nekoga pomoću ove metode, kanadski neurobiolog dr Majkl Hendriks, postavlja pitanje da li bi uopšte trebalo.
"Kakav god ishod bio, mislim da ovo mnogima može da bude neshvatljivo i zastrašujuće", rekao je.
(MONDO)