Infekcije i upale uha, i kod dece i kod odraslih, češće su nego inače u ovo doba godine. Kupanje u moru i bazenu, loša higijena ušne školjke, ali i hronične komplikacije umeju da izazovu velike probleme. U potrazi za rešenjem mnogi onda posegnu za nekim narodnim lekom, recimo, čuvarkućom.
Navodno, čuvarkuća otklanja razne tegobe, pa se vekovima koristila za lečenje kožnih bolesti, za lečenje problema s očima, upala ušiju.
Čuvarkuću i danas mnogi koriste kao lekovitu biljku, a veruje se da je efikasna zbog svog hemijskog sastava. Uvreženo mišljenje je da ima protivupalna i diuretička svojstva. Veruje se da sok iz lišća čuvarkuće može otopiti cerumen i ublažiti bol.
Međutim, lekari kategorično govore da probleme sa ušima ne treba lečiti ovom biljkom jer je veliko pitanje kako će telo, posebno, recimo, oštećena služokoža, reagovati na sastojke iz neke biljke.
Naime, osim toga što lekari svakodnevno u praksi imaju slučajeve vađenja raznih stvari iz nosa i uha deteta koji tu završe u igri, nisu samo mališani ti koji moraju da budu oprezni. I odrasli često završe u ordinaciji ORL lekara jer su se sami lečili koristeći razne biljke za tretiranje bolova u ušima ili sinusima.
Kako je istakao prof. dr Dušan Milisavljević sa Klinike za ORL Kliničkog centra Niš, problemi se javljaju kod one grupe odraslih ljudi koji još uvek veruju da će nešto "na prirodnoj bazi" da im zaleči problem.
"Oni se najčešće leče srpskom srednjovekovnom medicinom. Na primer, za lečenje zapaljenja sinusa u nos stavljaju morsku dinju ili morski krastavac, a u ušni kanal, ako ih boli taj deo tela, sipaju ricinusovo ulje i guraju biljku čuvarkuću, beli luk ili neke trave. To su sve metode nadri-lekara. To je po zakonu kažnjivo. To nikako ne smeju da rade, već ako imaju problem, treba da odu do najbliže ORL ambulante kako bi stručnjak proverio šta im se dešava. Često se dešava da ljudi dođu kod lekara kad im se pojavi reakcija organizma na morsku dinju ili krastavac koji su stavili u nos. To alergijski deluje na sluzokožu nosa kod velikog broja ljudi, pa pomoć traže zbog otoka, otežanog disanja… Zato savetujemo da to ne koriste", naglasio je dr Milisavljević.
I njegove kolege striktno savetuju da se izbegavaju narodni lekovi poput čuvarkuće da bi se zapravo smanjio rizik za infekciju i pojavu neprijatnih tegoba.
Naime, u slučaju infekcije spoljašnjeg uha nikako nije preporučljivo da se sipa bilo kakvo sredstvo u uho jer to može da prikrije pravu sliku oboljenja i da ORL lekaru potom oteža dijagnostiku.
A mnogi i ne znaju koliko štete može da izazove traženje pomoći za neki zdravstveni problem od Dr Gugla.
Tako brojni narodni lekovi, pa i čuvarkuća za probleme s uhom, mogu da više odmognu nego pomognu. Pitanje je uvek kako će neki organizam odreagovati na određeni sastojak, kakva nuspojava može da se desi i kako će se sve završiti i sa kojim posledicama, posebno ako se zbog, recimo, kapanja soka čuvarkuće u uho, odugovlači sa posetom lekaru i pravom terapijom.
Pritom, nelečena upala srednjeg uha može da prouzrokuje brojne komplikacije poput infekcija koštanog dela zadnje strane lobanje iza uva, slabljenje ili čak gubitak sluha, paraliza facijalnog nerva.
Zato je važno podsetiti da za bilo koji problem, pa i za onaj s ušima, pomoć treba tražiti od stručnjaka.
(MONDO/Politika)