Korona brojke rastu širom sveta, a otkriven je i novi soj koji je u Srbiji ubrzo postao poznat pod nazivom kentaur. Prof. dr Zoran Radovanović je u Jutarnjem programu na TV Prva objasnio sve o toj varijanti korona virusa.
"Taj kentaur, to je jedna neukusna šala jednog tviteraša, naziv kentaur, inače se zove BA.75. Drugo, njega najverovatnije nema uopšte u Srbiji, iz Indije je dospeo do Velike Britanije, videćemo kako će dalje. Treće, malo je verovatno da će potisnuti ovaj prevalentni soj u Severnoj Americi i Evropi, to je BA.5 i njegove varijante. Mi imamo problem sa tom peticom i o njoj brinemo, a jasno je, ponavlja se ono što je već viđeno u drugim zemljama, rizik od zaražavanja je sve veći".
Dr Radovanović je objasnio i koja je razlika između ovog i prethodnih sojeva korone.
"Postoji pet podvarijanti omikrona, svaka od njih ide dalje, ima svoje podpodvarijante. Petica koja je sada u Srbiji najučestalija, ona je najsličnija toj dvojci, ali ono što je bitno je da ta petica je uspela nekako da izbegne otpornost nastalu bilo vakcinacijom, bilo ranije preležanom bolešću, tako da sada obolevaju oni koji su u februaru-martu imali omikron infekciju izazvanu tipom jedan. Došlo je do izmene, to je kao bodež koji je izmenjen malo, pa više ne može da se vrati u futrolu, a to su naša antitela, odnosno vraća se teže. Dakle, mogu ljudi koji su već preležali da dobiju bolest posle nekoliko meseci. Ali, ono što je bitno je da vakcina štiti, manje uspešno štiti od zaražavanja nego što je ranije, ali je vrlo važno naglasiti da ljudi koji su tri puta vakcinisani imaju pet puta manji rizik da dospeju u bolnicu, 15 puta manji rizik da umru. To je zaista ogromna razlika".
Pojedini stručnjaci tvrde da je jedina zaštita od ovog soja hibridni imunitet, što znači da je osoba i vakcinisana i preležala je bolest.
"Bolje je da ne preležite jer svaka epizoda preležavanja povećava rizik od oštećenja organa. Ponovne infekcije mogu da budu klinički blage, ali svaka ostavlja oštećenja jer to je sistemska bolest. Svaka infekcija povećava rizik od dugog kovida, verovatnoću da će se mesecima, a možda i duže, nastaviti neke smetnje, slabost, premorenost, povremene glavobolje itd.", smatra dr Radovanović.
On je savetovao svima da se čuvaju, tj da izbegavaju zatvoren prostor, drže distancu i da nose masku kada ne mogu da se izoluju. S tim u vezi, odgovorio je na pitanje da li je tačno da "obične" maske ne štite od ovog soja korone.
"Bilo koja maska štiti, ali jedino je efikasnost manja nego u odnosu na klasične sojeve zato što je dovoljna mnogo manja količina klica. Dakle, dovoljan je minimum klica da prođe između obraza i zaštitne maske i iz tih razloga se preporučuju N95 maske, efikasnije su, zadržavaju bar 95% čestica, a uslov je da dobro prianjaju", zaključio je doktor.
(MONDO)