"Običan" umor nije isto što i sindrom hroničnog umora, o kojem se u poslednje vreme sve više govori. Predsednik Udruženja za neurokardiologiju u Srbiji prof. dr Branislav Milovanović je gostujući u emisiji "150 minuta" na TV Prva otkrio kako ga razlikovati i koliko je ova bolest opasna.
"Imate stanje običnog umora, kada radite dosta, niste se odmorili, ispavate se jedan vikend ili odete na godišnji odmor i vratite se napunjenih baterija, funkcionišete normalno. To je običan umor, a imate i sindrom sagorevanja na poslu, koji pominje i Svetska zdravstvena organizacija, već je data i šifra vezana za to stanje. To je kada je umor već prešao granice, imate to sagorevanje, imate i psihičke probleme, mogu da dođu i neki organski poremećaji, ali i to je nešto što se vraća u normalu".
Dr Milovanović kaže da pacijente sa ovom dijagnozom često ne shvataju ozbiljno, ali da kada se kaže latinski naziv bolesti, svi to shvate ozbiljnije.
"Sindrom hroničnog umora ima i drugu dijagnozu, mijalgični encefalomijelitis, to znači bolovi u mišićima i subkliničko zapaljenje mozga, i onda se svi trgnu i pomisle 'aha, nije ovo običan umor'. I nije, to je vrlo teško oboljenje koje je po stepenu oštećenja u rangu kao da imate onkološku bolest ili sidu.
Dakle, vi imate umor, ali u osnovi toga vi imate organsko oštećenje. Hronični umor nazivaju bolest sa hiljadu dijagnoza, treća dijagnoza je bolest Epštajn-Bar virusa, to znači vezana je za infekciju Eštajn-Bar virusom i prethodno preležanom infektivnom mononukleozom".
Doktor upozorava da je hronični umor multisistemsko oboljenje, što znači da su zahvaćeni svi sistemi u organizmu.
"Pandemija kovida je sada bacila svetlo na ovu bolest jer mnogi koji su preležali kovid odjednom se nisu oporavili, oni nakon nekoliko meseci i dalje imaju simptome i 10 do 30 odsto pacijenata sa postkovidom ulaze u ovu bolest", rekao je prof. dr Milovanović.
Da li su postkovi i sindrom hroničnog umora isto
Doktor je objasnio i da li su postkovid i hronični umor isto, ali i koliko ljudi u Srbiji pati od ove bolesti.
"Mi smo radili istraživanje sa aspekta neurokardiologije, oblasti kojom se bavim i krajnji zaključak je bio - da, radi se o istoj bolesti. To pričam zato što morate da znate da prepoznate da je to bolest, postoje određeni kriterijumi. Prema podacima Evropske mreže, u Srbiji se smatra da prema broju stanovnika ima 30.000 pacijenata sa sindromom postvirusnog umora, u Hrvatskoj 19.000, a velike zemlje kao što su Nemačka i Engleska imaju od 200.000 do 300.000".
Dijagnoza hroničnog umora
Kada se već o hroničnom umoru govori kao o ozbiljnoj bolesti, ne možete da se ne zapitate kako se dolazi do dijagnoze.
"Jedini način da se postavi dijagnoza je testiranje funkcije autonomnog nervnog sistema. Kada se urade ta testiranja, tu se vide drastične promene, oštećena potpuno recimo regulacija pritiska, pulsa, oštećeni receptori koji regulišu pritisak, tako da ti pacijenti teško funkcionišu, a niko ih ne razume".
Dr Milovanović je na kraju objasnio i da postoje četiri grupe pacijenata sa hroničnim umorom, a u četvrtoj su najteži pacijenti.
"Prve dve su relativno funkcionalne, treća grupa su oni koji daju otkaz na poslu jer nemaju snage da rade, ne mogu više da izdrže, a četvrta grupa su najteži pacijenti, oni ne mogu da se istuširaju, vezani su za postelju".
(MONDO)