Nalet opasnih vrućina i toplotnih talasa već su nastupili, a činjenica je da mogu biti kobni po zdravlje. Širom Srbije beleže se temperature preko 35 stepeni, a u narednim danima očekuje se da živa u termometru premaši četrdeseti podeljak.
Nezapamćeni toplotni talas oborio je rekorde u Francuskoj, Velikoj Britaniji i Španiji, a stiže i u našu zemlju. Kako pojedinci mogu ostati zdravi tokom naleta opasnih vrućina i toplotnih talasa otkrio je za klimu101.rs dr Ivan Đurić iz Bora, pokretačem sajta savetilekara.rs.
Unosite dovoljno tečnosti
"Pre svega, bitno je unositi dovoljno tečnosti. Barem dva litra dnevno, po mogućnosti i više. Pod tečnost podrazumevamo običnu vodu, ne gazirana pića, sokove, energetska ili alkoholna pića", naglasio je dr Ivan Đurić.
On je takođe skrenuo pažnju da ne treba konzumirati hladnu vodu iz frižidera već običnu vodu iz česme ili iz flašica koje su stajale na sobnoj temperaturi. Ponekad je dobar izbor pića zapravo posoljena voda ili voda sa elektrolitima kakvu piju sportisti. Unos ovakvih napitaka može da spreči dehidrataciju.
Kada je u pitanju hrana, treba da smanjite konzumaciju namirnica bogatih proteinima, kao i da jedete veći broj manjih obroka u toku dana.
Ne izlazite napolje tokom najtoplijeg dela dana
Pored unosa tečnosti, prema rečima doktora, važno je izbegavati izlazak napolje tokom najtoplijeg dela dana. A kada boravite napolju, najbolje bi bilo da nosite laganu odeću i šešir, kao i da tražite hladovinu.
Svetska zdravstvena organizacija (SZO) daje dodatne smernice za oblačenje tokom opakih vrućina - odevni komadi treba da budu izrađeni od prirodnih materijala, a sugeriše se i nošenje naočara za sunce. Tokom dana kada se mere ekstremno visoke temperature ne bi trebalo upražnjavati naporne fizičke aktivnosti. U slučaju da su one neizbežne, trebalo bi ih praktikovati u najhladnijem delu dana što je otprilike u periodu od 4 do 7 ujutru.
"Radnici u uslovima sa velikom izloženošću suncu posebno treba da budu oprezni, nose kapu, unose dovoljno tečnosti ali i koriste zaštitne faktore za sunce kako bi što više zaštitili svoju kožu od štetnog dejstva sunčevih zraka", rekao je dr Đurić.
Rashlađujte svoj dom i organizam
Prema preporukama SZO, sobna temperatura tokom dana treba da bude ispod 32 stepena, a tokom noći ispod 24. Ovo je posebno bitno za odojčad, osobe starije od 60 godina i ljude sa hroničnim oboljenjima. Ipak, dr Ivan Đurić ističe da je neophodno da budete obazrivi pri hlađenju prostora, ali i automobila, pomoću klima uređaja.
"Nije zdravo izaći napolje na 37 stepeni iz prostorije u kojoj je klima podešena da hladi na 20. To je šok za organizam, razlika između klimom rashlađene sobe i spoljašnje temperature bi trebalo da bude 6-7. Tu razliku naš organizam može da podnese bez nekog velikog šoka", rekao je doktor.
Svoj dom možete da rashladite i otvaranjem prozora tokom noći i ranog jutra. U toku dana spustite roletne ili navucite zavese na prozorima koji su na sunčanoj strani. Boravite u sobi koja je najrashlađenija.
Takođe se preporučuje tuširanje ili kupanje u hladnoj vodi. Ukoliko niste u mogućnosti, kao alternativa mogu da posluže hladne obloge ili potapanje stopala u hladnoj vodi.
Simptomi za upozorenje
"Optimalna temperatura za funkcionisanje ljudskog organizma je tu oko 24 stepena. Pri povišenoj spoljašnjoj temperaturi naš organizam aktivira svoje mehanizme za hlađenje u vidu znojenja. Znojenje u dužem vremenskom periodu dovodi do gubitka tečnosti ukoliko se ta tečnost ne nadoknađuje. Pored toga dolazi do širenja krvnih sudova i pada pritiska", objasnio je lekar i dodao da sve to može da prouzrokuje slabost, malaksalost, vrtoglavicu i glavobolju.
"Glavobolja je posebno česta kod osoba koje su duže vreme bile napolju izložene suncu. Kada je sunčanica u pitanju, pored slabosti, malaksalosti, vrtoglavice i glavobolje, može doći i do povišene temperature koja ide i do 40 stepeni, mučnine i povraćanja. Sve ovo je znak za hitno javljanje lekaru", konstatovao je dr Đurić i dodao:
"Najugroženije grupe stanovništva su pre svega deca, starije osobe i hronični bolesnici", predočio nam je dr Ivan Đurić.
(MONDO/klima101.rs)