Aleksandar Zverev otkrio je da se bori sa dijabetesom tipa 1 skoro ceo život, ali i da nikada pre nije želeo da govori o tome. Kako kaže, razlog je taj što se plašio da će njegovi protivnici misliti da je slabiji na terenu, a sada dokazuje da je moguće biti vrhunski sportista i sa dijabetesom.
Njegov sledeći korak je fondacija koja će skupljati novac za obolele od dijabetesa. Iako se dijabetes tipa 1 obično javlja u detinjstvu ili adolescenciji, može se razviti i kod odraslih. Šta je tačno dijabetes, koji su simptomi, ima li leka i šta se dešava ako se ne vodi računa?
Čak i nakon mnogo istraživanja, za dijabetes tipa 1 ne postoji lek. Lečenje je usmereno na kontrolu količine šećera u krvi korišćenjem insulina, ishrane i načina života kako bi se sprečile dalje komplikacije. To je hronično stanje u kom pankreas proizvodi malo ili nimalo insulina, hormona koji telo koristi da dozvoli šećeru da uđe u ćelije i proizvodi energiju.
Simptomi dijabetesa tipa 1 mogu da se pojave u bilo kom trenutku života, a ovo su neki od njih:
- Osećaj žeđi više nego obično
- Pojačano mokrenje
- Mokrenje u krevetu u slučaju dece
- Osećaj pojačane gladi
- Nenamerni gubitak težine
- Osećaj razdražljivosti ili druge promene raspoloženja
- Osećaj umora i slabosti
- Zamagljen vid
Tačan uzrok dijabetesa tipa 1 nije poznat. Obično, sopstveni imuni sistem tela, koji se inače bori protiv štetnih bakterija i virusa, uništava ćelije pankreasa koje proizvode insulin. Drugi mogući uzroci uključuju genetiku, izloženost virusima i drugim faktorima životne sredine. Postoje i neki faktori koji mogu da povećaju rizik od dijabetesa tipa 1, a to su:
Porodična istorija
Svako ko u porodici ima člana sa dijabetesom tipa 1, ima nešto veći rizik od razvoja ovog stanja.
Genetika
Posedovanje određenih gena povećava rizik od razvoja dijabetesa tipa 1.
Starost
Dijabetes tipa 1 može se pojaviti u bilo kom uzrastu, ali se najčešće javlja kod dece između 4 i 7 godina ili kod dece između 10 i 14 godina.
Komplikacije
Ukoliko se šećer u krvi ne kontroliše, komplikacije dijabetesa tipa 1 mogu da utiču na glavne organe u telu. Ovi organi uključuju srce, krvne sudove, nerve, oči i bubrege. Normalan nivo šećera u krvi može da smanji rizik od mnogih komplikacija. Važno je napomenuti da neke komplikacije dijabetesa mogu da dovedu do invaliditeta ili čak da ugroze život.
Dijabetes povećava rizik od pojave problema sa srcem i krvnim sudovima. To uključuje bolest koronarnih arterija sa bolom u grudima, srčani udar, moždani udar, suženje arterija (ateroskleroza) i visok krvni pritisak. Previše šećera u krvi može da povredi zidove sićušnih krvnih sudova (kapilara) koji hrane nerve. Ovo se posebno odnosi na noge. To može da izazove peckanje, utrnulost ili bol, a obično počinje na prstima na nogama i širi se prema gore.
Oštećenje nerava može da izazove probleme sa mučninom, povraćanjem, dijarejom ili zatvorom. Muškarcima erektilna disfunkcija takođe može da bude problem. Teška oštećenja mogu da dovedu i do otkazivanja bubrega ili bolesti bubrega u završnoj fazi koja se ne može izlečiti i tada je potrebna transplantacija. Dijabetes takođe može da ošteti krvne sudove mrežnjače, koje dovodi do gubitka vida.
(MONDO)