Većina ljudi svakodnevno pije vodu sa česme, mada ima i onih koji smatraju da je flaširana voda zdravija, pa se odlučuju za tu varijantu. Takođe, leti češće kupujemo vodu kada ožednimo negde napolju i želimo da se rashladimo, a ponekad posegnemo i za gaziranim napicima.
Gastroenterolog dr Vojislav Perišić je u Jutarnjem programu TV Prva objasnio kako svaki od ovih napitaka utiče na zdravlje i koji je najzdraviji.
"Ovo je najsigurnije piće, voda iz česme. Ona je sa normalnom količinom natrijuma, ne opterećuje bubrege. Više od 50 miligrama natrijuma na litar vode opterećuje bubrege i to nije dobro. Ta takozvana česmovača, ona je najzdravija. Gazirani napici su hiperosmolarni, imaju mnogo osmonskih aktivnih materija i opterećuju bubrege i naravno, to su šećeri", rekao je dr Perišić, pa pojasnio šta znači ta hiperosmolarnost.
"Gazirana pića imaju u sebi ugljen-dioksid, a on sam po sebi izaziva povećanje lučenja kisele sekrecije u želucu i drugo, gazirani napici kad se piju, čak i ako su sa normalnom količinom natrijuma, uvek jedna čaša vuče drugu jer čovek nikad nije prestao da bude žedan. Prema tome, kada čovek želi da umiri žeđ, gazirani napitak nikako. I naravno, ovi napici koji su slatki, oni nisu korisni".
Dr Voja je prokomentarisao i gazirane napitke kojima se dodaju nana i razne biljke, pa tako deluju zdravije.
"Za decu, ako ima u litru preko 50 miligrama natrijuma, to nije za piće. Stariji od osam godina mogu da piju mineralne vode sa mehurićima, ako sastav natrijuma ne prelazi 50 miligrama. To su izoosmolarne vode, one ne opterećuju organizam, one su idealne. I drugo, ne pospešuju da se uzima još jedna i još jedna čaša. Ali, česmovača je idealni standard. Ima i voda koje su u komercijalnoj upotrebi koje su izoosmolarne, negazirane, mineralne, ali sa normalnom količinom natrijuma i dobro je da imaju magnezijuma. To je jedino što dozvoljavamo da bude preko onih limita".
Posledice gaziranih pića
Svi znamo da gazirani napici nisu baš zdrav izbor, a gastroenterolog je objasnio kakve posledice mogu da se jave kod dece usled preteranog unosa.
"Nadimanja, podrigivanja, povećan unos tečnosti i cirkulacijsko opterećenje, edemi, otoci. Znači, tu ne sme da se preteruje, ali treba da se daje dovoljno tečnosti, da dete ne bi dehidriralo".
Doktor je otkrio i kakve posledice mogu da imaju na zdravlje vode koje sadrže mnogo natrijuma – i uopšte nije bezazleno!
"Vode sa mnogo natrijuma, pogotovo kad su slavlja, putovanja, mnogo ima hipertenzionih kriza, čak i infarkta, ogromni kvantum natrijuma. Do 50mg natrijuma je bezbedno, do 80mg može, preko toga je opasno", upozorio je on.
Kisela voda
Mnogi vole da popiju čašu-dve kisele vode, a posebno kažu da im pomaže kod gorušice.
"Ona rešava problem gorušice samo pola sata, a onda povećava kiselost, ništa ne pomaže. Kisela voda, ona samo u narednih pola sata reguliše aciditet želudačnog soka. Zato ona pomogne posle velikog obroka kad čovek popije pa oseća bolje, ali to je samo prolazno", poručio je dr Perišić.
(MONDO)