Problemi sa disanjem mogu biti uzrokovani različitim stvarima - od korone, preko alergija, do astme, a pulmolog objašnjava sve o tome!
U noći iza nas, građani su hitnu pomoć zvali najviše zbog problema sa disanjem. To može biti izazvano, ne samo kovidom, već i alergijama, astmom i nekim drugim oboljenjima, o čemu je u Jutarnjem dnevniku RTS-a govorila pulmolog dr Sanja Dimić Janjić.
"Ponovo smo u porastu ovog novog soja i talasa korone. Sada su to nešto blaži oblici i podudaraju se sa kliničkom slikom nekih drugih oboljenja i hroničnih infekcija. Takođe, alergije imaju slične manifestacije kao i astma i u tom kontekstu treba biti veoma oprezan. Pre svega, ako postoji febrilnost kod pacijenata i neki drugi simptomi koji liče na respiratornu infekciju, treba se najpre javiti kovid ambulantama. U nekim drugim okolnostima, pacijenti treba da se jave svojim izabranim lekarima, a onda oni treba da prepoznaju da li se radi o nekoj drugoj bolesti, astmi, alergijama i shodno tome da ih upute pulmologu", rekla je ona.
Doktorka je istakla da ovaj soj kovida uglavnom utiče na gornje disajne puteve te da ređe nego drugi sojevi izaziva upale pluća, a zatim se posebno osvrnula na astmu.
"Postoje okičadi za nastanak astme, pored genetskih predispozicija, atopijske konstitucije (sklonost ka alergijskim bolestima, prim.aut.), nekih virusa, lekova, drugih oboljenja, tu su svakako dominantni iritansi i alergeni. Kada govorimo o alergenima, razlikujemo alergene spoljašnje i unutrašnje sredine. U zatvorenom su to uglavnom prašina, životinjska dlaka, bubašabe, buđ, spoljni alergeni su najpre polen i trava korova i drveća, i to počinje već od februara, zatim u maju i sada je vreme korova. Ambrozija je danas dominantna, uz nju možda kopriva i pelen i tu pacijenti koji znaju da imaju alergiju treba da budu posebno oprezni, da koriste svoju terapiju".
Dr Dimić Janjić je dala i nekoliko saveta svima onima koji imaju ili sumnjaju da imaju alergije.
"Ne treba izlaziti kada je koncentracija polena najviša, to je u jutarnjim časovima, često provetravanje prostorija bi trebalo izbegavati u tom periodu, postoje prečišćivači sa filterima. Garderobu koju nosite bi trebalo oprati, posle izlaska se istuširati, veš ne sušiti napolju...".
Na kraju, ona se osvrnula i na to zašto imamo sve više ljudi sa alergijama, a podvukla je i simptome koji mogu da ukažu na astmu.
"Živimo u urbanizovanom svetu, sve više smo u kontaktu sa različitim vrstama zagađenja, imamo ekspanziju biljaka koje nisu bile na ovom podneblju, ambrozija je svakako došla nekih 50-ih godina i dalje nastavila da se širi. Ne mora svaki alergijski rinitis ili atopijska konstitucija značiti da će se razviti astma, ali simptomi kao što su sviranje u grudima, otežano disanje, suv, neproduktivni kašalj, teskoba, čak i nekad gušenje, treba da nas usmere na razmišljanje da ako postoji atopijska konstitucija svakako se može raditi o astmi. Danas imamo veliki broj preparata za lečenje astme i to treba iskoristiti", poručila je.
(MONDO)