Procedura podvezivanja jajnika, odnosno voljne sterilizacije, jedna je od retko zahtevanih operacija u Srbiji. Nedavno se pojavila ispovest Beograđanke koja je želela da uradi ovu proceduru, i na Internetu pronašla da je regulisana zakonom po kojem joj je potrebna dozvola muža. Ipak, to nije tačno. Kada se radi podvezivanje jajnika i koji su rizici te operacije, objasnile su za "Novu" Jovana Matić iz Ženske solidarnosti i ginekološkinja dr Mima Fazlagić. Ova procedura se često radi ženi nakon trećeg carskog reza jer se smatra da četvrti može da joj ugrozi zdravlje. I za takvu intervenciju, ako je žena želi, potreban je samo njen potpis.
"U našoj zemlji jeste moguće doći do podvezivanja jajnika kao trajne metode kontracepcije, kako zbog medicinskih indikacija, tako i na lični zahtev žene. Uprkos mišljenju mnogih, ne postoji zakonska obaveza za ženu koja podrazumeva neophodnost saglasnosti supruga ili partnera za proceduru podvezivanja jajovoda. Jajovodi su, kao jedan od unutrašnjih reproduktivnih organa žene samo njeni, pa je i ta odluka samo njena. Bez obzira na to, dobro bi bilo posavetovati se sa stalnim partnerom o metodama kontracepcije, razgovarati o tome glasno i jasno, budući da to nije i ne sme biti tabu tema, ni u spavaćoj sobi, ni u javnom prostoru. Važno je naglasiti da je, za razliku od vazektomije koja je uglavnom reverzibilna, ovde reč o definitivnoj proceduri. Postoje intervencije koje za cilj imaju rekanalizaciju podvezanih jajovoda, ali one nisu uspešne, a dosta su skupe. Zbog toga, veoma je važno da je odluka o sprovođenju ove procedure definitivna, i da je to baš ono što žena želi, bez ikakvog pritiska bilo koje druge osobe ili društva. Put ka voljnoj sterilizaciji počinje od lekara opšte prakse koji izdaje uput za pregled i konsultaciju lekara specijaliste ginekologije i akušerstva. Informacije o tome da li je ta procedura državnim putem u Srbiji besplatna nije lako naći. U privatnim ginekološkim ordinaciijama je moguće doći do podvezivanja jajovoda, a cene se kreću od 120.000 dinara", rekla je ona.
Ali mnogi ginekolozi odbijaju da izvrše proceduru podvezivanja jajovoda na ženama mlađim od 35 godina života, kao i na ženama koje nisu rađale, osim ukoliko je procenom donet zaključak o riziku koji bi trudnoća nosila za ženu, a koji bi mogao da se shvati kao medicinska indikacija za ovu proceduru. Takođe, moguće je i da žena odluči da u toku carskog reza bude izvršeno podvezivanje jajovoda, a savetuje se da takvu odluku donesu žene koje su imale tri carska reza, zbog rizika koji bi eventualni naredni porođaj te vrste mogao nositi sa sobom. Glavna prepreka na putu ka voljnoj sterilizaciji jeste to što gotovo svi stručnjaci, imajući u vidu da je u pitanju definitivna i nepovratna metoda kontracepcije, savetuju druge vidove kontracepcije, a neke žene navode i da su osetile pritisak od strane pružaoca zdravstvene zaštite da se predomisle i da od procedure odustanu, kao i da su odbijane za proceduru uz najrazličitije odgovore.
Intervencija ne utiče na libido niti hormonski status, pruža zaštitu od trudnoće ali ne i polno prenosivih infekcija. Intervencija je laparoskopskog tipa, instrument je tanak i ima kamericu na vrhu, a na osnovu procene situacije ,na licu mesta, lekar donosi odluku o samoj vrsti podvezivanja (postavljanje prstena oko kog se jajovod namota, postavljanje stezaljki oko jajovoda ili direktni prekid i sečenje dela jajovoda), i procedura traje oko pola sata, u opštoj ili lokalnoj anesteziji. Zdravstvenu ustanovu žena najčešće napušta istog dana, a savetuju se odmor i izbegavanje tereta od pet do sedam dana. Nakon intervencije mogući su bolovi slični menstrualnim, pri čemu lekar može savetovati lekove za bolove, a kako je moguće i krvarenje, ulošci su takođe obavezni. Rizici su infekcija, krvarenje i oštećenje susednih organa, a postoje slučajevi i nastanka trudnoće nakon ove procedure, ali je u pitanju gotovo uvek vanmaterična koja je neodrživa i plod mora biti uklonjen operacijom.
(MONDO/Nova)